Neonacista koji se preobratio

Andreas Molau je odlučio da prekine sa prošlim životom. Ali, da li će ponovo raditi kao učitelj u školi? Ne, to više ne može, izjavio je za program NDR. „Ne mogu ujutru da stanem pred razred i kažem da se ništa nije desilo.“ Bivši život Andreasa Molaua je isuviše duboko bio ukorenjen u desnom ekstremizmu.

Molau je dugi niz godina važio za mozak i za glavnog stratega desničarske scene u Nemačkoj. Bio je član saveznog odbora desno ekstremne Nacional-demokratske partije Nemačke (NPD), glavni kandidat te stranke na izborima za parlament Donje Saksonije i glavni strateg ekstremnog desničarskog pokreta građana „pro NRW“ u Severnoj Rajni Vestfaliji. 44-godišnjak je vratio partijsku knjižicu, otkazao ugovore i prekinuo sve kontakte. Molau je okrenuo leđa desničarskoj sceni i sada želi da se vrati običnom životu.

Bez „martinki“ i „spitfajera“

Molau je oduvek važio za intelektualca i nije bio tipičan neonacista, barem ne što se tiče odevanja. Svesno je odbijao da nosi – za tu scenu uobičajene - cipele „martinke“ i jaknu „spitfajer“. U prošlom životu Molau je radio kao učitelj u jednoj školi u Braunšvajgu, a 2004. je počeo da radi kao naučni saradnik u stranci NPD. „Niko u školi nije znao za njegovu desničarsku pozadinu, niti o tome vodio istragu“, kaže novinar Patrik Genzing, dobar poznavalac neonacističke scene. „Molau je važio za takozvanog novog desničara, koji je pokušavao NPD da preusmeri na novi desni kurs. Ali to mu nije pošlo za rukom. On je pokušao NPD da napravi umerenijim i da ga distancira od zločina nacionalsocijalista, ali to nije funkcionisalo.“

Kao razlog za napuštanje ekstremne desničarske scene Molau navodi govor Uda Pastersa, šefa poslaničke grupe NPD u parlamentu, u Šverinu 2009. godine. „Paster je tada govorio o strašnim stvarima od krivih noseva, do jevrejske republike i o takozvanom kanonu semena. Taj govor je Molau pokazao da su vodeći NPD političari veoma bliski Hitlerovoj ideologiji“, kaže urednik programa NDR, Štefan Šelerman. On je proteklih meseci više puta razgovarao sa Molauom. Njega ne čudi što je Molau napustio tu scenu. Od tog govora on je počeo da razmišlja, kaže Šelerman.

Trauma zbog podele Nemačke

Neverovatno je kako je u desničarsku scenu mogao da „sklizne“ neko sa građanskim poreklom, sa familijom i decom, neko ko je studirao i radio kao učitelj. „Njegov objekat mržnje iz školskih dana bila je generacija 1968. Molau je sa Zapada neposredno doživeo podelu Nemačke, ali 68 generacija kojoj su pripadali njegovi učitelji tabuizirali su temu o podeli Nemačke i podizanju zida. Molau je tada počeo da čita i studira letke desničarskih organizacija. To je bila njegova početna droga“, kaže Šelerman u razgovoru za Dojče vele.

Stručnjaci ocenjuju da je odlazak Molaua veliki udarac za desničarsku scenu. „On je bio ime u toj sceni i ona će pažljivo da prati šta će sa njim dalje da se dešava. Moguće je da u desnom miljeu ima još ljudi koji slično misle i moguće je da će još neko učiniti isto, kao i Molau“, kaže Šelerman.

Više nije uticajan u sceni

Međutim, stručnjak Patrik Genzing relativizuje ulogu Molaua u desničarskoj sceni. „Njegov uticaj je posle napuštanje te scene bitno oslabio“. Genzing govori o razgovorima sa Molaouom i kaže da je od njega čuo razne reakcije: „Pričao mi je da dobija mejlove od bivših kolega iz NPD koji mu kažu da je to bilo veoma hrabro od njega i da bi i oni morali da učine isto.“ Njegov odlazak je definitivan, jer je već tražio kontakt sa Službom za zaštitu ustava. Za takav potez u sceni nema opravdanja. Služba je potvrdila da je sa Malauom stupila u kontakt i žele da mu pruži podršku.“

Otac dvoje dece sada želi da se vrati običnom životu i planira da se angažuje u projektima, čiji je cilj suzbijanje desnog ekstremizma. Najpre se postavlja pitanje kako će Molau ubuduće da se finansira? Do sada je platu dobijao na osnovu angažovanja u stranci i pišući za desničarsku scenu. Na učiteljsko mesto za sada ne želi da se vrati. „Ubeđenje ne može da se menja kao neko odelo. Ali je u svakom slučaju veliki uspeh, kada ljudi uspeju da se izvuku iz te scene. Njima je potrebna perspektiva i vrata ne bi smela da im se zatvaraju pred nosom“, kaže Patrik Genzing i apeluje na fer ophođenje prema bivšim neonacistima.

Autori: Ane Lihtenberg / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon