Neonacisti drugi put pred Ustavnim sudom

Nacionaldemokratska partija Nemačke (NPD) dobro je izvežbala ples na ivici zakona. Ovi neonacisti znaju da u programu stranke moraju da izbegnu rasističke parole i da zaobilaznim putem širu svoju ideologiju. Recimo kada organizuju šetnje „zabrinutih građana“ protiv izgradnje doma za azilante u nekom selu. Ili kada u predizbornoj kampanji dele kondome „strancima i odabranim Nemcima“. Ili kada na internetu pišu kako parlamentarna demokratija baš i nije za Nemačku. Tim idejama NPD levitira između jedan i dva odsto podrške, a ima poslanike u dve savezne pokrajine.

Ništa novo?

Ministri unutrašnjih poslova nemačkih pokrajina smatraju da je delovanje NPD protivustavno. Nakon konsultacija u utorak, ponovo će Ustavnom sudu u Karsrueu predložiti zabranu ove partije. Vlada u Berlinu i Bundestag ovaj put se drže po strani jer veruju da će proces propasti. Slično misli i Klaudija Luzar, politikolog iz Dortmunda. Pažljivo je pročitala 244 strane koliko ima predlog zabrane NPD. „Tu nema novih saznanja. Mislim da ponovo neće uspeti.“

Prvi pokušaj da se neonacistička partija zabrani neslavno je propao pre deset godina. Proces je tada pokrenula vlada Gerharda Šredera, ali Ustavni sud nije doneo nikakvu odluku. Postupak je obustavljen jer je čitava struktura NPD – do samog vrha stranke – bila prožeta „ljudima od poverenja“, saradnicima policije i tajnih službi. Ovi ljudi su iz budžeta dobijali novac u zamenu za informacije iz vrha stranke. U međuvremenu saradnici policije ne smeju da budu aktivni u rukovodstvu partije. Na tu kartu igraju sada i pokrajinski ministri policije – nijedan podatak u novom predlošku zabrane ne potiče od plaćenih informanata.

„Nakon postupka iz 2003. NPD je dobio novi zamajac jer se osećaju nepobedivo“, priča za DW Patrik Gensing, čiji je antifašistički blog nagrađen na konkursu Dojče velea. Uprkos riziku da proces ponovo propadne, Gensing pozdravlja postupak: „Za manjine koje su na meti neonacista neshvatljivo je da takva partija sme da postoji u Nemačkoj“, kaže. Pogotovo što NPD, kao i druge stranke, ima pravo na novac poreskih obveznika. U slučaju zabrane, toga više ne bi bilo. „Zabrana bi bila potvrda za sve koji se zalažu protiv neonacizma“, kaže za DW Matijas Veršing, iz berlinskog Savetovališta protiv desničarskog ekstremizma.

Nedostaje pritisak društva

Veršing međutim primećuje da ne postoji dovoljan politički i društveni pritisak da se neonacisti zvanično i zabrane. „Mislim da podaci koji stoje u predlogu zabrane neće biti dovoljni.“ Iako postoji društveni konsenzus da NPD širi ksenofobiju i radikalne stavove, mnogi političari misle da je i to deo demokratije. Čak i druga strana političkog kontinuuma, nemačka Levica, nije za zabranu. Isto stanovište imaju i Zeleni.

Neke od razloga protiv zabrane navodi Klaudija Luzar: „Tako bi samo funkcioneri NPD prešli u ilegalu i izgubila bi se mogućnost ikakve kontrole. Problem ekstremnog nasilja se tako ne rešava“, kaže ona. Dodaje da nedostaju dugoročni projekti protiv desnog ekstremizma. Policija, službe, aktivisti i stručnjaci moraju bolje da sarađuju kako bi iskorenili desničarsku pošast, smatra Luzar.

Autori: Greta Haman / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković