Neophodna saradnja parlamenata

Uspešna regionalna saradnja je ulaznica za EU, glasi poruka unije državama zapadnog Balkana koje s nestrpljenjem očekuju ulazak u ovu organizaciju. Ovo je i jedna od poruka skupa u Dubrovniku kome su prisustvovali parlamentarci regiona, ali i poslanici nekih država članica EU. Skup je održan u organizaciji nemačkog ministarstva spoljnih poslova i fondacije Fridrih Ebert.

Građani nemaju poverenja u parlamente

U takvu saradnju se ubraja razmena iskustava regionalnih parlamenata. Cilj je da se na taj način ojača uloga zakonodavnih organa vlasti. Parlamenti na Balkanu su još uvek glasačke mašine koje se vrlo malo suprotstavljaju vladajućoj eliti. Kontrolna funkcija koju parlamenti inače imaju još uvek je nedovoljno izražena, smatra Petra Bles, analitičarka fondacije Fridrih Ebert. Poslanici su nedovoljno uključeni u kreiranje zadataka koje treba da reši izvršna vlast, parlamentarni odbori često nemaju ni dovoljno članova, niti dovoljno sredstava da obave svoj posao. Osim toga, poslanici teško mogu da kontrolišu trošenje novca iz državnog budžeta.

Ovi razlozi su uzrok činjenice da parlamentarci često ne uživaju poverenje građana. Građani jednostavno ne vide kakve koristi oni imaju od parlamentarne demokratije.

Neophodna razmena iskustava

Ne funkcioniše ni saradnja regionalnih skupština, što je zahtev EU. Osim toga, postoji niz tema o kojima treba razgovarati i razmeniti iskustva, recimo u izgradnji mreže puteva. Nemački poslanik hrvatskog porekla, Josip Juratović kao negativan primer ističe BiH, koja kao relativno mala zemlja, ima loše puteve. Tako recimo brojni stanovnici Srebrenice moraju danima unapred da planiraju put do obližnjeg Sarajeva.

Reforme ne smeju da čekaju

Hidajet Biščević, generalni sekretar Regionalnog veća za saradnju, upozorava: „Političari Balkana moraju da shvate da je pre političkih, neophodno rešiti ekonomske i socijalne probleme. Balkanskim državama ističe vreme, jer će drugi regioni, recimo Kavkaz, privući pažnju EU.“

Prilika za dijalog

Kritike ipak ne bi smele da sakriju činjenicu da je dosta toga urađeno. Otcjepljenje Kosova je prošlo bez sukoba. Srbija, baš kao i druge države zapadnog Balkana smatra da odlučujući put ka stabilizaciji jeste ulazak u evropske integrativne procese.

Skup u Dubrovniku je bio prilika za otvaranje izvangraničnog dijaloga parlamentaraca, koji bi u suprotnom teško pronašli priliku za razgovor.