Nestašica kondoma

Nestašica kondoma u Venecueli na prvi pogled deluje kao povod za zajedljivost i sprdnju. Ali razloga za smeh uopšte nema. U toj karipskoj zemlji infekcije HIV-om i neželjene trudnoće ionako su ozbiljan problem. S oprezom bi trebalo prihvatiti medijske izveštaje po kojima u Venecueli kutija prezervativa košta više od Ajfona, ali tačno je da jedna internet-platforma u toj zemlji, specijalizovana za ponudu deficitarnih artikala, 12 kondoma jedne poznate marke nudi po ceni od 1.600 bolivara. Otprilike toliko zaradi neki običan državni službenik za nedelju dana.

Već nekoliko nedelja u apotekama i drogerijama u toj južnoameričkoj zemlji kondoma – nema. Problem je u tome što Venecuela uopšte ne proizvodi prezervative, a zbog katastrofalne ekonomske situacije, gotovo je nemoguće uvoziti proizvode koje država ne subvencioniše. Vlasti pritom veoma strogo kontrolišu i kupovinu deviza. Aktivisti se sada pribojavaju da će, ionako veliki broj zaraženih polnim bolestima i broj trudnoća među mlađom populacijom, dodatno porasti.

Visoki procenat trudnoća maloletnica

Prema navodima Ujedinjenih nacija, svaka peta stanovnica Venecuele postane majka pre svog osamnaestog rođendana, a tamošnje Ministarstvo zdravlja navodi ih je čak 25 odsto. Venecuela po tome zauzima neslavno prvo mesto u Južnoj Americi. U celoj Americi, ako se uzme u obzir udeo u ukupnom stanovništvu, samo u Hondurasu i Nikaragvi ima više maloletničkih trudnoća.

Glavni razlog za takvu situaciju, kaže Magdimar Leon, jeste loše seksualno obrazovanje u Venecueli. Ta psihološkinja vodi „Udruženje za alternativni seksualno obarazovanje“ (AVESA). Cilj te nevladine organizacije jeste promišljen i odgovoran odnos prema seksualnosti, čiji je sastavni deo i korišćenje kontraceptivnih sredstava. „Nestašica anti-baby pilula vlada još od prošle godine, a sada je teško doći i do kondoma“, kaže Leon.

Zvaničnih podataka o tome još nema, ali Leon oni ionako nisu potrebni jer ona zna: „Porast broja neželjenih trudnoća je programiran.“ A s njima, verovatno, i porast stope smrtnosti majki, strahuje Leon. Kao i u većini drugih latinsko-američkih zemalja, i u Venecueli je pobačaj uglavnom zabranjen. Dozvoljen je samo ukoliko je ugrožen život majke. „Više neželjenih trudnoća znači više ilegalnih abortusa“, objašnjava Leon, „a oni su često opasnost za trudnice.“

Loš prosvetiteljski rad

Manjak kondoma mogao bi dodatno da osnaži i još jedan, drugi problem. Između 2001. i 2012. je, prema navodima UN-ove organizacije UNAIDS, broj žitelja Venecuele koji su se zarazili HIV-om porastao sa 84.000 na 110.000. Aktuelnijih brojki još nema, ali Alberto Nives iz „Građanske akcije protiv Aidsa“ (ACCSI) ipak kaže: „U Venecueli su i dalje u porastu, ne samo Sida, već i druge polno prenosive bolesti, poput hepatitisa B i tripera.“

„Od 2005. vlada nije sprovela nijednu prosvetiteljsku kampanju“, žali se aktivista Nives. „Pritom ona ima na raspolaganju brojne mogućnosti za to, naročito u državnim medijima.“

Neefikasna vlada

Vlada Venecuele, pod rukovodstvom predsednika države, Nikolasa Madura, hvali se, doduše, da je na raspolaganje stavila besplatne lekove protiv Aidsa. Ali od 2009. Nivesova „Građanska akcija“ u velikom broju slučajeva dokumentovala je nedovoljnu snabdevenost pacijenata lekovima.

Godine 2005. je vlada, tokom vladavine Madurovog prethodnika Huga Čaveza, pokrenula veliku kampanju u okviru koje je podelila milion besplatnih kondoma. Lako se može otprilike izračunati koliko dugo su trajale zalihe tih prezervativa u zemlji sa 30 miliona stanovnika. Od 2008. pa do danas, vlada svojim građanima više nije donirala kontraceptivna sredstva.

Čini se da je ona ipak svesna problema. Sredinom 2013, predsednik Maduro najavio je izgradnju nekoliko fabrika kondoma kako bi se pokrila potrebe zemlje. Ali kako to često biva kada Maduro nešto najavi, stvari uglavnom ostaju samo kod najave. U Venecueli se još uvek ne proizvode domaći prezervativi. A očigledno je i da se oni – ne uvoze.