Nestašica vode preti Pojasu Gaze

Izveštaj Ujedinjenih nacija dugačak 574 stranice kritikuje kako akcije sa izraelske strane tako i akcije počinjene od strane Palestinaca. Krajem ovog meseca izveštaj će i službeno biti predat Savetu za ljudska prava UN u Ženevi. No, bilo da se zove rat ili oružani sukob: tamo gde prođu tenkovi, gde bombe padaju i ruše se kuće, tamo više trava ne raste. Okolina je takođe bila žrtva rata koji se u Pojasu Gaze dogodio od decembra 2008. do januara 2009. Koliko su štete velike, pokazuje novi izveštaj Programa UN za zaštitu okoline (UNEP).

Bombe i tenkovi ozbiljno ugrozili okolinu

Posle oružanog sukoba prvo se broje poginuli i ranjeni. Oko 1.400 osoba poginulo je između decembra 2008. i januara 2009, a 50.000 njih je ranjeno. Poginuli su već odavno sahranjeni, ozleđeni su morali da započnu novi život, ali štete koje su tokom rata nanete okolini tek sada postaju vidljive.

Skoro jedna petina poljoprivrednih površina je uništena, a koliko će da traje dok se one ponovno ne obnove, niko ne zna. To je samo jedan od mnogih primera koji se spominju u izveštaju, kaže glavni sekretar UNEP-a Ahim Štajner.

„Izveštaj je istražio direktne posledice po zemlju i ljude, ne samo posledice prouzrokovane bombama nego i posledice prouzrokovane teškim tenkovima i uništenja infrastrukture. Uništeni su pogoni za preradu otpada, a otpad građana već je zagađen azbestom i predstavlja veliku opasnost po zdravlje.“

Već u februaru UNEP je objavio privremeni izveštaj o posledicama rata u Pojasu Gaze, ali izvršno veće UNEP-a zatražilo je opširan izvešaj sa spiskom troškovima. Izveštaj je sada tu. On pokazuje da se Pojas Gaze ne nosi samo s posledicama rata nego i sa sve većim brojem stanovnika na veoma malom prostoru. Posledice se mogu ukloniti samo uz pomoć ogromnih investicija, naglašava Štajner:

„Kada smo radili na izveštaju bili smo svesni da je okolina još pre rata 2008-2009. bila ugrožena. Da bi rešili probleme okoline i ponovno rehabilitovali Pojas Gaze, u izveštaju smo naveli i niz mera koje bi trebalo preduzeti. Potrebne su ogromne investicije da bi se to područje ojačalo za budućnost. Pri tome je voda najveći problem.“

Za hitnu obnovu 1,5 milijardi dolara

Posle sukoba došlo je naime i do prekida u snabdevanju vodom. Danas je izgubljeno oko 40 odsto tog dragocenog dobra, a rezultat - podzemna voda sve se više smanjuje. Osim toga, postoje i drugi faktori poput onečišćenja poljoprivrede, uništenja odlagališta za đubre i sve većeg porasta broja stanovnika koje treba snabdeti vodom.

Podzemna voda sve je slanija, a ukoliko se pod hitno nešto ne učini kako bi se zaštitile rezerve podzemne vode, biće potrebni vekovi da bi se ponovno uspostavila ravnoteža. U idućih 20-tak godina u Pojas Gaze biće potrebno uložiti oko 1,5 milijardi dolara kako bi se obnovila okolina, navodi se u izveštaju. To će biti moguće samo pomoću međunarodne saradnje, kaže Štajner.

„U izveštaju preporučujemo saradnju, ne samo palestinskih vlasti, nego i Izraela. Kada je reč o tako velikim novčanim iznosima, onda je hitno potrebna međunarodna suradnja.“

Ukoliko se ništa ne preduzme, posledice će osetiti i susedne zemlje kao i sredozemne zemlje, jer jedina mogućnost otklanjanja otpadne vode jeste more. Ali, pogoni za prerađivanje otpadne vode uništeni su tokom sukoba ili dugogodišnje preopterećenosti. Ili ih jednostavno nema dovoljno. Uzorci vode koje je UNEP uzeo u periodu između 10. i 19. juna ove godine, neće biti analizirani samo u Švajcarskoj, već, kako bi se izbegli nesporazumi, i od strane Izraelaca i Palestinaca.

Autor: Hele Jepesen / mlj

Odgovorni urednik: Ivan Đerković