Nestanak robnih kuća?

Svaka osma robna marka 70-tih godina u Nemačkoj trgovini na malo završavala je u kasama velikih robnih kuća. Na tržištu je udeo od 12 odsto odlazio na firme poput Karštata, Kaufhofa, Hertija... Danas je to samo 3,5 procenata i pad se nastavlja. Govori se o ponoru bez dna.

Kriza je počela 90-tih godina prošlog veka. Tada su iščezlle tradicionalne kuće Horten i Herti. Herti je kao marka kasnije ponovo oživeo, ali je ta grupacija sada ponovo u finansijskoj krizi. Preživeće možda samo polovina od 72 filijale.

Trgovina preko interneta takođe je jedan od problema. Dobar savet koji se može uputiti robnim kućama jeste da ni u kom slučaju ne pokušavaju da ulaze u sukob sa cenama u virtuelnim radnjama, kaže istraživač trgovinskih odnosa Marko Arcberger.

„Internet, naravno, otežava čitavu situaciju. Nemački potrošač je u principu veoma obavešten o cenama. Zato robne kuće ne treba toliko da se oslanjaju na niske cene, već da stvaraju određenu 'emotivnost' u svojim prodavnicama."

Nova vrsta tržinh centara

Arcberger smatra da je sada vreme za šoping centre u kojima će se pod jednim krovom naći velika ponuda robe iz različitih branši i to u okviru samostalnih radnji.

U Nemačkoj već sada postoji oko 400 takvih tržnih centara. Tokom sledeće godine trebalo bi da bude otvoreno još 15, navodi se u studiji Kelnskog Instituta za istraživanje trgovine. Iza ponude više ne stoje veliki trgovinski koncerni već finansijski investitori koji ulažu u infrastrukturu i brinu se za menadžment.

Poslom se rukovodi iz jednog centra. Radno vreme je usklađeno, postoje besplatna parkirališta, tekstilna roba različitih cena i ponuda je velika. A promet u robnim kućama zbog toga je sve slabiji.