Nevidljivi „Berlinski zidovi“ Zapadnog Balkana?

Tokom osamdesetih godina prošlog veka, pa i posle pada Berlinskog zida, očekivalo se da će Balkan, pogotovo zemlje Zapadanog Balkana, biti prve koje će ući u proces ujedinjenja Evrope. „Smatralo se da je tadašnja Jugoslavija bila je jedno moderno društvo, sa vrlo zapadnjačkom strukturom“, kaže za Dojče vele Vasilis Margaras, analitičar za Balkan u Centru za evropske političke studije u Briselu:

„Verovalo se da će tadašnja Jugoslavija biti među prvim zemljama koje će se priključiti EU. Očekivanja su bila velika, ali se dogodilo suprotno. Sa jedne strane došlo je do proširenja, mnoge zemlje su ušle u EU, a Zapadni Balkan je ostao van priče.“

Kada smo umesto unapred krenuli unazad!

Od početne ideje da će put priključenja Zapadnog Balkana biti relativno lak, Zapadni Balkan je krenuo unazad umesto unapred. Došlo je do rata i kriza koje su se odrazile na strukturu, ekonomiju živote ljudi, a EU se nije više bavila procesima evrointegracija Zapadnog Balkana, već pokušajima uspostavljanja mira i stabilnosti. Došlo je do promene celokupnog mentaliteta političkog odlučivanja ka je u pitanju taj region.

Ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, izjavio je u Briselu kako je istorijski trenutak za Evropu, pad Berlinskog zida, za Zapadni Balkan predstavljao zapravo propuštenu šansu:

„Za mnoge na Zapadnom Balkanu taj dan označava propuštenu priliku koja je vodila u veliku tragediju. Danas kada se Evropa ponovo nalazi u periodu transformacije, Balkan je odlučan da ne propusti novu priliku i priključi se EU što je brže moguće.“

Točak istorije se ponovo okreće

Stvari su se danas, za Zapadni Balkan pomakle od kriznih devedesetih. I dalje postoje izazovi i problemi, ali u EU postoji stav da je bitno uključiti taj region u evropske strukture, kaže Margaras:

„To je odlučeno. To je uključeno u zvaničnu dokumentaciju EU i to se sada ne može promeniti. Sada je na zemljama Zapadnog Balkana da ispune svoje obaveze kako bi postale punopravne članice EU.“

Margaras smatra da danas ne postoji „zid“ između Zapadnog Balkana i EU, već da su u pitanju samo „jasno precizirani propisi evrointegracija“.“Nevidljivi zidovi“ još se mogu osetiti među nekadašnjim zemljama bivše Jugoslavije, ali i oni se polako ruše. U Centru za evropske političe studije ističu da se to vidi, pored ostalog, u postizanju sporazuma između Slovenije i Hrvatske kada je u pitanju granični spor, ali i u mirnom procesu osamostaljenja Crne Gore od Srbije. Kada su, prema Maragrasovim rečima, u pitanju „dva glavna izazova za EU na Zapadnom Blakanu - Srbija i BiH“ - trend evropeizacije u Srbiji je u zamahu, a u BiH još se pokušava doći do neophodnog konsenzusa.

Nevidljivi „Berlinski zidovi“ Zapadnog Balkana ipak padaju. Proces je mukotrpan i dugotrajan, ali se točak istorije ipak kreće. Nadamo se, ovoga puta, u pozitivnom smeru za Zapadni Balkan.

autor: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: N. Jakovljević