Nezaposlenost manja, ali i plate

Ekonomska kriza kao da je prošla u Nemačkoj, čija privreda je već mesecima u stalnom usponu. Ministarka za rad Ursula fon der Lajen je saopštila da je broj nezaposlenih u Nemačkoj u oktobru bio manji od tri miliona. S druge strane, sindikati imaju svoje viđenje situacije: oni prenose da preduzeća – u jeku privrednog rasta – ne postupaju korektno… „Dobar rad“ je pojam koji se u Nemačkoj orijentiše prema članu 1 Osnovnog zakona u kome se govori o ljudskom dostojanstvu. Reč je o tome da ljudi moraju imati mogućnost da rade i da od svog rada žive; da im taj rad pruža zaštitu, da ih ne čini bolesnim, i da njima i njihovim porodicama pruža perspektivu. No, broj oni koji imaju socijalno osiguran posao na neodređeno vreme poslednjih godina se stalno smanjuje. Istovremeno je sve više ljudi koji ne mogu da žive od svojih plata.

„Ti ljudi su obespravljeni“

Savez nemačkih sindikata prenosi da u ovoj zemlji 2,2 miliona ljudi radi za satnicu manju od šest evra. Sve je veći broj takozvanih pozajmljenih radnika – u junu ove godine ih je bilo 704.000, a sada ih je već više od milion. Šef Saveza sindikata, Mihael Zomer, kaže da je rad na zajam suprotnost pojmu „dobrog rada“: „Takvi radnici su fleksibilna rezerva na tržištu radne snage. To se pokazalo tokom krize. Bili su prvi koji su otpuštani. Bili su mnogo lošije plaćeni od zaposlenih u matičnom sastavu firme, iako oni rade isle poslove. Razlika u plati ide i do sedam evra po satu. A i pravni položaj pozajmljenih radnika je lošiji. Upravo u oblasti slabo plaćenih poslova oni služe da se popune rupe, da bi kasnije brzo opet nestali – oni su praktično obespravljeni”.

Privreda: postoji samo “moderan rad”

Institut za nemačku privredu se ne slaže sa ovim tvrdnjama. Šef ove ustanove, Hans-Peter Kles od sindikata traži “bolji osećaj za realnost”, jer, kako kaže, rad mora da se prilagodi uslovima globalizacije: “Pojam dobrog rada je politički, i on će sigurno i dalje biti ideja-vodilja u političkim aktivnostima, ali potrebna nam je fleksibilnost, i mi radije upotrebljavamo pojam moderan rad”. Bez obzira na to, Mihael Zomer od vlade traži menjanje zakona, “da se konačno povinujemo evropskom pravu i što pre uvedemo istu platu za isti rad. Drugo, potrebna nam je i čvrsta donja granica za satnice, da se ne bi stalno dešavalo da pozajmljeni radnici, pa i oni iz drugih zemalja, rade za dva do tri evra na sat”. - Pod ovakvim okolnostima, pitanje da li će generacije zaposlene u „modernom radu“ uopšte umeti da se prisete: šta to beše “ugovor na neodređeno vreme”?...

Autori: Sabine Kinkarc / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković