Nezaposlenost na Kosovu - sve po starom

Predgrađe Prištine. Barake, kolibe pokrivene limom, perionice automobila. Desetine muškaraca čuče na trotoaru ili stoje i puše. Oni su nezaposleni koji čekaju da neko naiđe i ponudi im posao.

Pet evra dnevno

Fetim Hasiri je jedan od njih. 26-togodišnjak živi u selu udaljenom dva kilometra od Prištine. Sedam godina je bez posla. «Ponekad radimo nedelju dana, a zatim isto toliko ne radimo. Ponekad nema zarade koju bismo odneli kući.» Kada dođe do posla zaradi oko pet evra na dan.

Beli kombi se zaustavlja. Ljudi odmah poskaču, ali vozač samo okreće vozilo.

Samo nekoliko metara niže u istoj ulici je Biro za zapošljavanje. U nadležnosti direktora, Jilber Šabanija, je čitavo Kosovo. On ne misli da će se situacija brzo poboljšati:«Ja ne verujem da je državna nezavisnost čarobni štapić koji će rešiti naše probleme.Pred Kosovom je mnogo izazova u svim oblastima. Ali situacija se može i mora poboljšati kako bismo dobili pristup kreditima i međunarodnim investicijama.»

Još uvek česta isključenja struje

Četiri nedelje nakon nezavisnosti, u domenu investicija nema poboljšanja. Još uvek po nekoliko sati svakog dana dolazi do isključenja struje. Uprava UN-a koja je pre proglašenja nezavisnosti kontrolisala Kosovo, nije se dovoljno bavila ovim problemom. Šabani procenjuje da će biti potrebne godine dok se problem suštinski ne reši. «Prednost Kosova je radna snaga. Oko polovine Kosovara je mlađe od 25 godina. Oni su u određenoj meri kvalifikovani što se može iskoristiti.»

U kriznim oblastima posle konflikta ima dobrih i dobro plaćenih poslova. Najčešće pri međunarodnim organizacijama. Tako je i na Kosovu. Potrebni su tumači, vozači, čistači, kuvari. Stranci plaćaju dobro, sami zarađuju još bolje. Oni troše novac u barovima i restoranima, što znači i radna mesta u ugostiteljstvu. Međutim, sa državnom nezavisnošću, ovi poslovi će malo po malo nestajati.