„Neće valjda preko Hrvatske?“

„Ne, žica nas neće sprečiti da pređemo u Mađarsku“, govore sve izbeglice. Najviše ih iz Sirije, a potom i iz Avganistana, Iraka, Libije, Eritreje, Somalije.... S njima smo razgovarali u parkovima u blizini glavne autobuske stanice u Beogradu. Oni dodaju da ih Hrvatska ne interesuje jer još uvek nije deo Šengenskog prostora, dok im ulazak u Mađarsku praktično garantuje produžetak putovanja bez graničnih prelaza, sve do Austrije, Nemačke, Švedske i drugih razvijenijih zapadnih zemalja, koje su njihovo konačno odredište.

Radoš Đurović, direktor beogradskog Centra za zaštitu i pomoć potražiocima azila, kaže za Dojče vele da ipak ne bi trebalo isključiti mogućnost da mađarska žičano-bodljikava ograda natera izbeglice da se duže zadrže u Srbiji, ali i da promene svoju trasu prema Hrvatskoj. „Podizanje mađarskog zida usporiće te ljude i zadržaće ih duže u Srbiji, ali migracije su nezaustavljive. Pokušavaće da probiju zid, da ga pređu i preskoče... Kopaće se kanali ispod zida, cena krijumčarenja će da poraste, ti problemi će dodatno eskalirati – ali zid ih neće zaustaviti, kao što ih nisu zaustavili ni grčki ni bugarski zidovi. Neki će pokušati da krenu prema Hrvatskoj i prema Rumuniji. Istini za volju, Hrvatska nije željena destinacija jer, za razliku od Mađarske, nije deo Šengenskog prostora, ali ako se put ka Mađarskoj pokaže bezizglednim, onda im nema druge – oni će okrenuti ka Hrvatskoj“, smatra Radoš Đurović.

Sveža sećanja na devedesete

Đurović podseća da i Srbija i Hrvatska, nažalost, imaju iskustva sa izbjeglicama iz devedesetih godina prošlog veka i da zbog toga mogu da reaguju na vreme u smislu pripremanja hitnog smeštaja. „Ovo jeste drugačija vrsta izbeglica, jer dolaze iz drugog kulturnog i verskog okruženja. Ali oni su pre svega ljudi prema kojima bi trebalo da gradimo empatiju i obezbedimo im dostojanstven smeštaj“, poručuje Đurović.

Ukoliko ipak okrenu ka Hrvatskoj, izbeglicama će biti mnogo teže da se probiju, s obzirom na to da je granica između Srbije i Hrvatske, koja je sva na području pokrajine Vojvodine, uglavnom na reci Dunav, a velika većina vodenih graničnih prelaza nalazi se na dunavskim mostovima. Prema procenama stručnjaka, najranjivija je „zelena granica“ između Hrvatske i Srbije, koja je ili nizinska ili blago brdovita, pa se takvim predelima nije teško kretati, a ima i dosta šume za skrivanje po potrebi.

Samo je nekoliko kopnenih prelaza, od kojih smo sve glavne obišli. Na graničnom prelazu između Bačke Palanke i Iloka obaveštavamo hrvatsku pograničnu policajku s kojom smo namerom krenuli na put. „Pravimo reportažu o mogućnosti da izbeglice okrenu ka Hrvatskoj“, kažemo joj. Ona nas, kao i većina i hrvatskih i srpskih pograničnih policajaca i carinika, radoznalo gleda i pita: „Mislite li da će stvarno da okrenu ovamo, k nama?“ Od Iloka krećemo ka „kopnenim“ graničnim prelazima: Tovarnik-Šid, pa otuda ka najvećem prelazu između Hrvatske i Srbije, Bajakovo-Batrovci, a potom i ka graničnim prelazima Sot-Principovac i Ilok 2. „Neće valjda ovamo da krenu“, opet nas pitaju pogranični zvaničnici uvereni da mi novinari znamo više nego „običan svet“.

A običan svet, i sa hrvatske i sa srpske strane granice, raspoložen je slično: začuđen je, zbunjen i donekle uplašen. „Čujem da će ih ovamo doći nekih 15 miliona“, kaže stariji gospodin u jednoj lokalnoj gostionici u blizini Iloka. Najviše su zabrinuti da među izbeglicama nema „terorista“ i „fanatika Islamske države“. Dodaju, inače, da razumeju užas koji ih je snašao, jer su i naša ratna sećanja na devedesete godine prošlog veka i te kako još sveža.

Talas koji neće stati

Utisak koji nosimo sa naše posete graničnim prelazima između Hrvatske i Srbije bila je nezapamćena gužva na prelazu Batrovci-Bajakovo, gde se čekalo i po četiri do pet sati na ulazak u Hrvatsku. To su, međutim, bili uglavnom „gastarbajteri“ iz Turske koji su se vraćali sa svojih letnjih odmora. Izbeglice nismo sreli – ni jednog, što ne znači da ih u narednim danima ili mesecima neće biti, jer taj talas očigledno neće tek tako da stane. A šta je rešenje za taj problem? „Nema kraja dok se situacija u tim zemljama ne popravi i dok ratovi ne prestanu“, kaže Radoš Đurović.