Ništa bez starog dobrog kolportera

Danas izvod sa bankovnog računa može da se podigne na šalteru same banke, ali i na specijalnim automatima, a može i jednostavno od kuće, preko interneta. Svi mogući proizvodi, od stvari za oblačenje do lekova, mogu da se kupe u radnji, ali i naruče poštom pomoću kataloga, ili, naravno, opet – preko interneta.

Tako je i sa novinama. Za novine se u poslednje vreme često kaže da su to štampana izdanja u kojima može da se pročita ono što je juče pisalo na internetu. A nekada je bilo drukčije: i kada nije bilo novinskih kioska, ulicama su prolazili kolporteri izvikujući najspektakularnije naslove poslednjih izdanja novina koje su prodavali.

Zanimanje kolporter – ko time još danas može da se bavi? Onaj ko danas radi tako nešto mora da gaji specijalnu ljubav prema toj vrsti posla. A baš takav čovek prodaje novine u centru Kelna.

Sakupljam „ne“ da bih dobio sledeće „da“

Utorak uveče. Valter Hojšen ide od kafane do kafane. Ljubazno se smešeći, zaustavlja se pored svakog stola i izgovara svoj kratak tekst, nudeći na prodaju gradske magazine, stripove, satirične sveske.

Neki ga prepoznaju, otpozdravljaju, kupuju novine. Neki skreću pogled, neki se i nerviraju. “To ne utiče na mene”, kaže Valter, “ljudi su takvi. Većina kaže “ne”, ali ja sakupljam ta “ne” da bih dobio sledeće “da”. A tih „da“ još uvek ima dovoljno da mogu da živim od toga“.

„Simpatičan, nenametljiv“

Tako je već dugi niz godina. Valter preko dana snabdeva kioske svojim izdanjima, a uveče sam prodaje svoje časopise. Radeći tako, stekao je i određenu popularnost. Ljudi ga prepoznaju, pozdravljaju.

„Lepo je kada možete ovako da sedite u kafani, a onda neko prođe i donese najnovije časopise“; „Znam ga otkako živim u Kelnu, viđam ga kako ide naokolo sa novinama“; „Vrlo simpatičan čovek, nije nametljiv“ – samo su neka mišljenja koja smo mogli da čujemo od njegovih stalnih mušterija.

Ako već nije za gradonačelnika...

Ali, u Valterov posao ne spada samo nuđenje novina. On razgovara sa gostima, miluje pse, govori o novinama, Kelnu, politici. Kao da o svemu ima šta da kaže. On kaže: “Tu ima čuđenja, kao kada poneki penzioner upita: ali, Vi niste samo prodavac novina – čime se još bavite? A ja onda kažem šta još radim ili šta ne radim. Naravno, pre svega sam prodavac novina”.

“Prodavac novina” – neobična želja za Valtera, koji je studirao socijalnu pedagogiju i sport, a zatim godinama radio kao instruktor plivanja. 1999. se kandidovao i za funkciju gradonačelnika Kelna – mada ne pripada nijednoj stranci. Tada je govorio da želi nešto da promeni. To želi i danas, iako nije izabran za gradonačelnika. No, smatra da nije predodređen za politiku, već za kelnske restorane i kafane.

Autori: J. Becer, S. Bojić

Odg. urednik: N. Jakovljević