Ništa novo u Minhenu (za javnost)

Landescajtung (Lineburg): „Konferencija o bezbednosti je dostojna svog ugleda kao pozornica međunarodne krizne diplomatije. Doduše, rezultati su često mršavi. No, ovaj put postoji nada, postoji mogućnost koja obećava. A to je političko rešenje spora oko iranskog nuklearnog programa. Taj rezultat je važan, jer stručnjaci smatraju da će američka vlada još ove godine morati da odlučuje o eventualnoj vojnoj intervenciji u Iranu. Verovatnoća da će doći do političkog rešenja je, doduše, mala. Jer, Teheran kao protivuslugu za direktne razgovore traži da se ublaže sankcije. No, opasnost od neuspeha pregovora je suviše velika da bi jedna od strana mogla sebi da dozvoli nepopustljiv stav.“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Od pre par godina, ljudi iz teheranskog režima sede za stolom u Minhenu - bar se vode razgovori, pristojno, prema zapadnim pravilima. Možda je to samo mali uspeh, ali je i povod da se ne potcenjuje vrednost diplomatije u vremenu svetskog poretka u kome je sve teže vratiti se vrednostima s onu stranu novca.“

Der noje tag (Vajden): „U Minhenu je nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer ukazao na granice naše moći. Njegov apel da se Zapad ne precenjuje, ali ni potcenjuje, mora da proprati i diskusija o uspesima dosadašnje strategije i ravnoteži u izboru sredstava. Ali, u Minhenu niti je preispitivana militarizacija borbe protiv terorizma, niti su se čule nove ideje.“

Miteldojče cajtung (Hale): „Minhenska konferencija o bezbednosti se odvija u znaku dvostruke zablude. Uzbuđeni televizijski komentatori govore o najvažnijem samitu bezbednosne politike u svetu, što je u suprotnosti sa izveštavanjem o pravim diplomatskim sastancima te vrste kakva je na primer Generalna skupština Ujedinjenih nacija u Njujorku. Druga, još dublja, zabluda sastoji se u verovanju da transatlantska zajednica vrednosti, koja se iz godine u godinu okuplja u Minhenu, uopšte može da merodavno utiče na sudbinu ovog sve nepreglednijeg sveta. Najvažnije teme ove godine su Sirija, Iran, kriza evra i briga o transatlantskim odnosima – a to je bilo tako i prošle godine u isto vreme; pa opet nije mnogo toga učinjeno.“

Štutgarter cajtung: „Evropa će na planu bezbednosne politike morati da se jače emancipuje od SAD, iako ne izgleda da će to brzo uspeti. Tu nemačka vlada ima posebnu ulogu. Kao privredna sila i partner od ugleda, Nemačka više ne bi smela da se skriva kada postane neprijatno, već da stane u isti red sa Velikom Britanijom i Francuskom. Od Berlina se sve više očekuje.“

Frankfurter noje prese (Frankfurt): „SAD su obnovile svoju ponudu režimu u Teheranu, da povedu bilateralne razgovore o spornom iranskom nuklearnom programu – ali, samo ako Teheran to ozbiljno misli, rekao je američki potpredsednik Džo Bajden. Iranski ministar spoljnih poslova Ali Akbar Salehi pokazao se kao otvoren za razgovore, ali je sa svoje strane postavio uslov da SAD pokažu spremnost na kompromise. Što se tiče Sirije, biće kako je rekao nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer“, naime, da će građanski rat u toj zemlj dugo trajati, a da je „naš uticaj tu mnogo manji nego što bismo želeli (…) A generalni sekretar NATO Anders Fog rasmusen opomenuo je evropske članice te organizacije da izdvajaju više sredstava za odbranu. On je ukazao da je udeo SAD u izdacima NATO za odbranu tokom proteklih deset godina sa 63 porastao na 72 odsto. Za to vreme, većina Evropljana je svoje izdatke za odbranu – drastično smanjila.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković