Ništa od bajramskog primirja u Siriji

Bez obzira na dogovoreno primirje samo tokom subote (27.10.) poginulo je 76 osoba. Među žrtvama je i 20 vojnika regularne vojske, navodi se u Sirijskoj observatoriji za ljudska prava sa sedištem u Londonu. I dok ovaj centar prenosi kako su u više mesta delovale vladine sange i snajperisti, državni sirijski mediji prenose da su pobunjenici napali više položaja vojske. Dogovoreno primirje je inače počelo još prvog dana Kurban-bajrama, ali je već tokom tog dana u borbama poginula 151 osoba. Sukobi su, dakle, nastavljeni.

Rami Abdul-Rahman, šef Sirijske observatorije, tvrdi da je sirijska armija u subotu popodne prvi put od proglašenja primirja delovala i avijacijom. U vazdušnom napadu na jedno mesto u blizini Damaska tom prilikom je poginulo osam osoba. Aktivisti u Londonu, ali i sa terena u samoj Siriji, prenose kako su vladine trupe koristile i artiljeriju prilikom napada na položaje pobunjenika. Posebno žestoki okršaji vođeni su u severnoj provinciji Alepo i na istoku, oko grada Deir Ezor. Incidenti su zabeleženi i u samom glavnom gradu Damasku, te u gradu Dari. Sirijska državna televizija prenosi kako su pobunjenici u gradu Deir Ezor aktivirali automobil-bombu ispred jedne pravoslavne crkve. Prema nepotvrđenim informacijama, crkva je oštećena, ali nije bilo žrtava.

Zabrinjavajuće vesti stižu iz Alepa

Pobunjenici su još u četvrtak (25.10.) preneli kako su prodrli u četvrt Ašrafie, nastanjenu uglavnom hrišćanima i Kurdima. Pobunjenici su tako prekršili dogovor sa kurdskom strankom Jekiti koji je podrazumevao da se ova uglavnom kurdska četvrt i njeno stanovništvo ne uvlače u rat. Posledica toga bilo je izbijanje sukoba između pobunjenika i Kurda. Kurdski izvori prenose kako je tom prilikom poginulo deset pripadnika njihovog naroda. Lider ove nacionalne manjine Mohidine Šeih Ali tvrdi kako u četvrti Ašrafie živi oko 100.000 Kurda, te da je u tu četvrt pobeglo dosta Arapa iz susednih delova grada gde se vode borbe.

Kurdi u Siriji su do sada pokušavali da pronađu "zlatnu sredinu" između pobunjenika i regularne vojske. Neke kurdske grupacije su proglasile neutralnost, dok su se neki priključili jednoj od strana. Kurdi čine oko deset odsto od oko 23 miliona stanovnika Sirije. Većina živi na severoistoku te zemlje, uz granicu s Turskom. Oni su se dugo žalili na diskriminaciju. Režim predsednika Bašara el Asada dugo im je osporavao da su oni Sirijci, tvrdeći da se radi samo o izbeglicama iz Turske ili Iraka. Ubrzo posle početka ustanka, vlada u Damasku je ipak podelila sirijsko državljanstvo za oko 200.000 Kurda. Osim toga, regularna vojska je izbegavala da koristi oružje i prekomernu silu u smirivanju demonstracija na koje su pozivali Kurdi.

Mnogi Kurdi skeptično gledaju na pokret otpora kojim dominiraju suniti. Nije slučajnost što je najveća opoziciona grupa Sirijaca u egzilu, Sirijski nacionalni savet, za svog predsedavajućeg izabrala upravo jednog Kurda, Abdelbaseta Siedu. Borci kurdske Partije demokratske unije inače kontrolišu velike delove severoistoka Sirije. Ova partija je povezana sa pokretom PKK koji se u Turskoj bori za nezavisni Kurdistan.

Autor: Azer Slanjankić (afpd, dapd)

Odg. urednica: Ivana Ivanović