Ni brzo, ni lako

Sastanak želi izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari. Njegova portparolka Hua Djijang je rekla da je njen šef obavestio vlasti Srbije o nameri da u drugoj polovini jula organizuje sastanak Beograda i Prištine, ali da im još nije uputio zvaničan poziv za učešće na tom sastanku.

Šef kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Srdjan Djurić je, medjutim, demantovao da je takav sastanak zakazan, rekavši da bi bilo veoma čudno da se on organizuje bez prethodnog dogovora sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Vest o sastanku je objavila beogradska "Politika", koja je navela da su očešće, navodno, potvrdili predsednik Kosova Fatmir Sejdiju i premijer Agim Čeku.

Reagovanje srpske vlade na najavu sastanka u stvari pokazuje kako se Beogradu ne žuri previše u direktne pregopvore sa Kosovom. Premijer Vojislav Kostsunica, zapravo, ne želi da se status Kosova reši do kraja ove godine, kako to priželjkuje medjunarodna zajednica. Njegov stav motivisan je procenom da brzina ide na ruku Prištini i da bi rešenje moglo da bud relativno blisko nezavisnosti, koju žele kosovski Albanci.

Premijer je i dalje uveren da lideri vodećih svetskih zemalja ipak neće odobriti proglašavanje nezavisnosti pokrajine i nada se da će u kontaktima koje je imao u proteklih mesec dana i u predstojećim posetama Vašingtonu i Briselu, dobiti podršku za svoje stavove.

Koštunica je izričito ponovio da Srbija, čak i ukoliko se dogodi da medjunarodna zajendica prizna neku vrstu nezavisnosti, takvo rešenje neće prihvatiti. Reč je o poruci upućenoj prevashodno srpskoj javnosti, a sa ciljem da ne naglasi kako Vlada ni pod kojim uslovima neće trgovati onim što definiše kao kljucnci srpski nacionalni interes.

Ali, izuzev očekivanja da će dobiti podršku od svetskih lidera, Koštunica zapravo nema nikakvih opipljivih argumenata kojima bi javnost uverio da će Srbija dugoročno zadržati suverenitet nad Kosovom. Njemu je, čini se, važno da se rešenje kosovskog problema odgodi za vreme nakon izbora u Srbiji. Sa satnovišta Vlade, to znači druga polovina iduće godine.

U tom slučaju naglašeno insistiranje na zadržavanju srpskog suvereniteta nad pokrajinom ima jasan politički smisao i sračunato je na pridobijanje glasova nacionalistički opredeljenih birača, što za premijera i njegovu Demokratsku stranku Srbije to može da ima odlučujući značaj. Ukoliko bi pokazali popustljivost u odnosu na Kosovo, podrška tog dela biračkog tela bi izostala, a time bi bio značajno umanjen i izborni rezultat stranke.