Nije bitno da se deca vole…

Bosfor povezuje – ne samo dva kontinenta. I Kemal i Sabina našli su se tu drugi put. Zaljubili su se pre 26 godina u Diseldorfu, a onda su otišli svako na svoju stranu – Kemala su roditelji odveli nazad u Tursku. Trebalo je da se oženi drugom ženom koju mu je našao otac:

„Ali ja sam rekao – prvo moram da vidim devojku. Oni su odgovorili: ne, mi smo je već videli, nema razloga da je vidiš pre venčanja…Otac je udario pesnicom o sto i rekao: mladiću, ima da uradiš ono što želim. Nisam hteo, ali više ne znam šta se dešavalo. Posle sedam meseci shvatio sam da sam oženjen“, objašnjava danas Kemal našoj ekipi, dok pored njega sedi njegova životna ljubav Sabina.

Kemal je, dakle, morao da posluša oca, ali nikada nije zaboravio nemačku ljubav iz mladosti. Svi pokušaji dvoje mladih da ostanu u vezi ostali su bez uspeha. Našli su se ponovo tek prošle godine. „Preko interneta, preko pretraživača, od A do Z – trajalo je mesecima dok ga nisam najzad našla“, priča Sabina. Oni su se najzad venčali. Kemalov otac nije prisustvovao ovom drugom venčanju. Ljut zbog toga što se sin na kraju pokazao neposlušnim, navodno je otputovao na odmor.

Majka se raspituje o devojci

Nekoliko kilometara dalje, u siromašnom predgrađu Istanbula živi mladi bračni par Engin i Čejlan Onuk sa ćerkom Damlanur. Enginova majka došla je sa poznanikom u posetu. Engin i Čejlan venčali su se pre dve godine, jer je tako želeo Enginov otac. „Ništa nisam slutio. Došao sam iz Istambula kući u posetu i otac mi je rekao – zaprosili smo devojku za tebe. Odgovorio sam: u redu, ali iznutra sam osećao kao led… Mislim da je kod vas na Zapadu to bolje. Tamo se mladi prvo upoznaju“, priča Engin.

„Otac mi je rekao: sada dolaze neki da te prose. Šta misliš? Odgovorila sam: ti moraš znati. Naravno, pitao me da li je to u redu. Nisam ga čak ni znala“, priseća se Čejlan.

Svadba u selu na krajnjem jugoistoku zemlje trajala je dva dana i dve noći. U tom delu zemlje dogovorene svadbe i dalje su normalna pojava. Glavešine porodica donose odluku, deca slušaju. Enginova majka smatra da je to dobra tradicija: „Naša tri sina trebalo je da se ožene nakon što su odslužili vojni rok. Tom odlukom pripremili smo im solidan životni put. Oni bi trebalo da preuzmu odgovornost i shvate vrednost porodice. Ko ne shvata vrednost porodice osuđen je na neuspeh u životu… Ja sam se interesovala, pitala sam susede o devojci, da li je dobrog karaktera i kakva joj je porodica. Čuli smo samo dobro o njima i zato sam je izabrala.“

„Da sam rekao ‘ne’ to bi bilo nepoštovanje najstarijih u porodici. Tako čovek ne sme da postupi…Danas sam veoma srećan sa mojom ženom. Ipak, ponekad mislim da bi bilo bolje da smo se upoznali na drugačiji način“, razmišlja danas Engin.

Porodica je sigurna luka

Apsolutna poslušnost prema najstarijim u porodici u Turskoj više nije tako uobičajena kao pre dvadesetak godina, kažu sociolozi. Na to ukazuje i nagli porast broja razvoda. Međutim, značaj porodice i dalje je podjednako veliki: „I deca koja su imala sasvim liberalno, demokratsko vaspitanje kasnije u životu u porodici vide osnovnu tačku oslonca. Porodica je i dalje sigurna luka u oluji – na primer, u slučaju finansijskih problema ili nezaposlenosti“, kaže sociolog Barlas Tolan.

Autori: Gunar Kone / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević