Nije se znalo da se znalo za neonaciste

Služba za zaštitu ustavnog poretka i nakon otkrića te grupe uništavala je akta o njoj. To je izazvalo skandal sa teškim posledicama po nemačku tajnu službu, čiji je kredibilitet ozbiljno poljuljan. Tim skandalom se trenutno bavi i poseban Anketni odbor Bundestaga – ali više zaista ne može da se predvidi kada će se pojaviti neke nove informacije koje će ponovo okrenuti tok čitave priče. Sada je otkriveno da je nemačka Vojna tajna služba MAD još 1995. godine obratila posebnu pažnju na jednog od članova tzv. nacističke terorističke ćelije iz Cvikaua – Uvea Mundlosa (na fotografiji gore). Dok je bio na odsluženju vojnog roka, upao je u oči starešinama zbog svojih desnoradikalnih stavova i ponašanja. Iz jednog protokola o njegovom saslušanju jasno proizilazi da je služba MAD pokušala da ga vrbuje kao informanta.

Službe državne bezbednosti više od decenije nemoćne?

Prema informacijama Sebastijana Edatija, šefa Anketnog odbora Bundestaga, Vojna tajna služba je od Mundlosa tražila da se izjasni o predlogu da joj daje informacije o planiranim napadima na domove za azilante u Nemačkoj, što je on odbio. Predsednik MAD, Ulrih Birkenhajer, demantovao je te navode. Ostaje pitanje šta je sa protokolom razgovora sa Mundlosom – koji je prikazala i nemačka televizija – u kome se „crno na belo“ vidi da je od Mundlosa traženo da se izjasni o tome hoće li da sarađuje. On je to tada odbio. Nacistička teroristička ćelija u kojoj je kasnije bio aktivan tokom 13 godina je ubila 10 stranaca u Nemačkoj, pri čemu služba državne bezbednosti nije uspela da raskrinka tu ćeliju, a postojeću dokumentaciju o njoj je čak uništila – i to baš kada je javnost saznala za postojanje ove terorističke grupe. Evo izbora iz komentara nemačkih dnevnih listova o svemu tome.

Jedni žmure, drugi zataškavaju

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Ova pometnja je novi pokazatelj haosa koji vlada u nemačkim tajnim službama. Različiti pokrajinski uredi državne bezbednosti, Savezni ured, Vojna tajna služba, svi oni rade jedni pored drugih nezavisno i bez kontrole, zadržavaju informacije i podozrivi su jedni prema drugima i zataškavaju važne informacije. Službe bezbednosti nisu same sebi svrha; one imaju jasan zadatak. Ali, pored svih kontakata sa desnoradikalnim miljeom, one su to zaboravile“.

Miteldojče cajtung (Hale): „U pojedinačnim slučajevima objašnjenja izgledaju još koliko-toliko normalno. Ali, onaj ko ta objašnjenja, uzeta zbirno, još shvata ozbiljno, mora da je naivan. Doduše, još nema indicija da desničarski teror u Nemačkoj ima podršku države. Ali, pojedini predstavnici te države bi bili spremni da zažmure na desno oko, a ostali kao da to zataškavaju. Trebalo je sakriti podatke o tome koliko su službe bezbednosti bile blizu NSU – kao i da je delanje terorista verovatno moglo da se spreči.“

Strah od naroda

Ostze cajtung (Rostok): „Od juče je način na koji se tajne službe ophode prema skandalu sa NSU i sam postao skandal. Ponovo su u jednoj nemačkoj tajnoj službi, ovaj put u vojnoj – MAD – uništavani važni podaci. Iz njih se videlo da su službe bezbednosti Mundlosa imale na svojim listama još devedesetih godina. Pokušale su čak da ga vrbuju kao informanta. I pored ciljanih pitanja o tome, to je služba MAD držala u tajnosti – do juče. Takvo postupanje ostavlja čoveka bez reči. (…) Situacija postaje tesna i za ministra unutrašnjih poslova Hans-Petera Fridriha. U reformi službi bezbednosti on je do sada zaštitnički držao ruku nad vojnom tajnom službom. Ako je ostavi u tom položaju, mogla bi ozbiljno da ga zaboli.“

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „To što je mala grupa desnoradikalnih terorista godinama ubijala, bacala bombe i pljačkala po Nemačkoj, ozbiljno je uzdrmalo poverenje u nemačke tajne službe. Članovi Anketnog odbora Bundestaga su s pravom ogorčeni zbog toga što im mesecima nije stavljen na raspolaganje dokument iz koga se vidi da je vojna tajna služba još sredinom 90-ih godina imala kontakte sa kasnijim teroristom NSU, Uveom Mundlosom. Tajne službe moraju da suzbiju svoj strah od naroda i njegovih predstavnika.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković