Nikad više „grčki Gvantanamo“?

Ridigeru Fajtu se još uvek vrti u glavi kada se seti scena iz izbegličkog kampa. Ovog nemačkog socijaldemokratu i poslanika u nemačkom Bundestagu, šokirali su prizori kada je pre nekoliko dana posetio izbeglički kamp Filako na grčko-turskoj granici. Neki posmatrači ovaj prihvatni centar nazivaju „Gvantanamo Grčke“.

„Smeštaj izbeglica se može označiti kao katastrofalan i neljudski. U jednoj prostoriji smešteno je po 20, 30 ili 40 osoba, u potpuno neprihvatljivim uslovima kada je reč o sanitarnom čvoru. Delimično nemaju ni grejanja, tople vode i to čak i do šest meseci“, priča Fajt.

Spoljna granica Evropske unije na grčkoj teritoriji, duga je 150 kilometara, a za izbeglice iz Avganistana, Iraka i Somalije postala je poslednjih godina glavni ulaz u Evropsku uniju, navodi organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjuman Rajts Voč“. Godišnje, 500.000 ilegalnih migranata dolazi u Evropu, procenjuju eksperti. Oko 90 odsto njih ulazi preko tursko-grčke granice. Samo deset odsto, uglavnom Alžiraca, Tunižana i Libijaca odlučuje se za opasni put preko Sredozemnog mora.

Za solidarnost unutar EU

Preopterećenost grčkih službi može se izbeći samo ukoliko 27 članica Evropske unije pokažu više solidarnosti i ako bolje sarađuju sa direktnim susedima. Sporazum „Dablin II“, koji je do sada bio zajednička osnova za evropsku politiku prema azilantima, u oba slučaja ne nudi pravo rešenje, smatra Maraj Pelcer, pravni stručnjak organizacije za pomoć izbeglicama „Pro-azil“:

„Evropska unija je dablinskim sistemom stvorila sistem prema kojem je država u koju je izbeglica najpre ušao, odgovorna za postupak obrade zahteva za azil. Tako na primer, izbeglice koje završe u Nemačkoj, bivaju vraćene na Maltu, u Mađarsku ili Grčku, gde je situacija posebno dramatična. Mi se zalažemo za solidarniji postupak u koji će se uključiti i Nemačka, a ne da se odgovornost prebacuje samo na države u kojima su spoljne granice EU.“

Baviti se uzrokom, a ne posledicama

Evropska unija ostavila je sebi vremena do 2012. godine da temeljno reformiše zajednički sistem tretmana azilanata. Evropska komisija želi da više zaštiti izbeglice i da im da veća prava. Međutim, u prvom redu Nemačka i Velika Britanija nisu spremne na veće ustupke. U poslednje vreme vodi se diskusija o tome kako da se umreži politika EU prema azilantima i saradnja u oblasti razvoja nerazvijenih zemalja. Predloženo je da se suzbiju posledice zbog kojih izbeglice napuštaju svoju zemlju.

Prvi pilot-projekti realizovani su na Zelenortskim ostrvima, u Moldaviji i Gruziji. Te zemlje obavezale su se da će preduzeti mere protiv falsifikovanja viza i ilegalne migracije, a zauzvrat im je EU obećala projekte za razvoj.

Međutim, taj način regulisanja politike prema azilantima i izbeglicama nije rešenje. Evropska unija će se u predstojećoj reformi zakonodavnih pravila prema azilantima morati pobrinuti i o boljoj koordinaciji zajedničkih standarda. Za Ridigera Fajta to znači da se prilike koje vladaju na grčko-turskoj granici, više ne smeju dozvoliti u Evropi.

Autori: Rihard Fuks / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković