Može li ovih dana Socijaldemokratama da se uputi neka poruka ljubavi? Tom jadnom, razbijenom, posrnulom SPD-u koji beleži minus za minusom? Toj družini u kojoj levica ne zna šta radi desnica? Može li iko i da pomisli da je odlično to što recimo rade predsednik mladih socijalista ili drugi u stranci koji više nemaju želju da ulaze u veliku koaliciju sa Demohrišćanima i time rade suprotno od onog što želi njihov šef?
Ja mogu! Možda je to zbog moje ljubavi prema protivljenju, prema opoziciji. Ja mislim da je odlično to što se trenutno dešava u SPD-u. Da nema onog „kako gazda kaže“. Priznajem, za svako preduzeće bilo bi pogubno kada bi svi radili samo ono što žele. To je anarhija! Veličanstveno!
- pročitajte još: Pobuna socijaldemokrata
S druge strane, u toj velikoj kući (koja se zove kancelarkin ured) u berlinskoj ulici Vilija Branta broj 1 (on je inače bio socijaldemokrata), stanuje Angela Merkel i predvodi saveznu vladu. Pojedini savremenici smatraju da to mirno može dalje da se nastavi. Na kraju krajeva, diplomirana fizičarka odlično se izborila sa evro-krizom, bankarskom-krizom, grčkom-krizom itd, itd.
Nula odgovora
Da, da. Sa svim tim je gotovo! Sada recimo imamo izbegličku krizu. I pomalo krizu demokratije. Jer sada u Bundestagu sedi 92-je, manje-više ekstremnih desničara, okupljenih u poslaničkoj grupi Alternative za Nemačku (AfD). Oni disciplinovano i složno čekaju da birači na sledećim izborima kažu: Ah, pa nisu oni tako strašni. A i gospođa Vajdel je uvek tako lepo obučena. Uf, uznemirim se i pri samoj pomisli na to.
Na te krize, zaslužna kancelarka i predsednica CDU, ima tačno: nula odgovora. O pretećem siromaštvu u starosti, digitalizaciji koja se razvija brzinom puža, a da i ne govorimo o stanarinama u velikim gradovima koje ne mogu da se plate. I po završetku 24-časovnih pregovora prošlog petka, svojim tipičnim pokretima ruku, kancelarka kao da je htela da kaže: Tako, sada ćemo da vidimo šta će od svega toga biti…
Izvinite, ali naša kancelarka tako ne može dalje! Nismo mi eksperiment na času fizike na kojem se na kraju vidi kakva je bila reakcija. Angela Merkel je u svoje vreme napisala doktorski rad u kome je, između ostalog, bilo reči o „mehanizmu reakcija na raspadanje“. Ne razumem sadržaj tog rada, ali ta formulacija se pojavljuje već u naslovu. Reakcija na raspadanje – to je ono što se trenutno dešava i u politici.
Uvek su drugi krivi!
I perfidno je to što su uvek drugi krivi! Kada propadnu pregovori o formiranju takozvane Jamajka-koalicije, kriv je: Kristijan Lindner. Kad Demohrišćani ne postignu jedinstven stav o izbegličkoj problematici – ko je kriv? Zehofer, Horst... A ko će biti kriv ako SPD ne bude podržao akciju „Hitno nam je potrebna velika koalicija, jer inače ne možemo da formiramo vladu?“ Naravno: Šulc. Ili Gabrijel. Andrea Nales. Nebitno. Samo kancelarka nije kriva.
- pročitajte još: Samo je trebalo da se dogovore
Angela Merkel ne želi manjinsku vladu? Zato bi trebalo da odustane od nje! Da se danas ponovo glasa u Bundestgu, da li bi opet bila izabrana za kancelarku? Ne bih se kladio. Reakcije na raspadanje (videti gore u tekstu).
Pod jednim uslovom: da Merkelova ode
Može biti da bi SPD na novim izborima spao na 18 odsto osvojenih glasova. Nije nimalo verovatno da Martin Šulc neće još dugo biti predsednik te ponosne stranke. I istina je: SPD trenutno nije oduševljen idejom da bude na vlasti, već potpuno suprotno. Da se u pregovore ušlo iskreno i uspravno, stranka bi poručila: Da, formiraćemo koaliciju, ali pod jednim uslovom: Merkel mora da ode!
Martin Tužni i Andrea Robusna
Ali taj zahtev Martin „Tužni“ Šulc i Andrea „Robusna“ Nales verovatno nisu izneli. I sada se suočavaju sa reakcijom na raspadanje u svom uporištu moći. Nakon mučne sedmice i očigledno veoma napetog stranačkog zasedanja koje će biti održano u nedelju u Bonu, moglo bi da se desi da vrh stranke nekako uspe da dobije zeleno svetlo za početak koalicionih pregovora. Rezultat tih pregovora Tužni Martin i Robusna Andrea kasnije će morati da iznesu pred 440.000 članova stranke: i vi to želite. Ili možda ne želite?
- pročitajte još: Poslednja šansa za Angelu Merkel
Dakle, na jednoj strani anarhija, a na drugoj? Lud je onaj koji se prepusti perfidnoj igri moći Angele Merkel. Stvari su se u Nemačkoj nakon 24. septembra 2017. godine promenile. U Bundestagu imamo šest poslaničkih grupa. I kada bi svi bili iskreni, najmanje četiri od njih bi trebalo da zaključe: niko da se ne igra sa Angelom! Mi Nemci imamo da joj zahvalimo na mnogo čemu, ali ona više ne može da dobije većinu. Njeno vreme je prošlo!