Nimec: Kompromis na Balkanu ima lošu konotaciju

DW: Pretpostavljam da se tokom svih ovih godina pominjalo mnogo različitih imena. Možete li da se prisetite najinteresantnijih koja su bila na stolu?

Metju Nimec: Svi su mislili da je to lako. Sedneš i nađeš ime... Privremeni naziv Ujedinjenih nacija "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija" - to nije bilo ime zemlje. To je bio privremeni naziv dok se čekalo ime. To je nešto kao kada bismo ja i moja supruga dobili dete i još mu nismo dali ime, a u bolnici napišu "sin gospodina i gospođe Nimec". To je samo privremena oznaka dok se čeka ime.

No, ako to dete 20 godina hoda bez imena, ono će odrasti u prilično čudnim okolnostima. Zemlja je tim nazivom bila zakočena, to je bila sramota za zemlju. Bilo je i pitanje legitimnosti, a za mene kao predstavnika UN je bilo teško jer nisam uspevao da uvek izgovaram "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija".

DW: Imajući u vidu suštinsko protivljenje sporazumu u obe zemlje, posebno u redovima opozicionih partija i nacionalista, jeste li sigurni da je spor završen?

Niko ne može sa sigurnošću da govori o budućnosti. Ja ne verujem da će se istorija zaustaviti. Stvari se nastavljaju. Svađe koje imaju duboke korene menjaju svoju prirodu, ali ne nestaju. Jer, istorija ovog regiona, makedonskog regiona, ako pogledate na vreme Aleksandra Velikog, Rimskog carstva, Otomanskog carstva, Balkanskih ratova i onda sve što se dogodilo u Prvom i Drugom svetskom ratu, u grčkom građanskom ratu i Titove težnje, te komunistički period do raspada Jugoslavije, dobićete dugu istoriju u kojoj je ovaj region bio centralna tačka. I sada smo postigli i rezoluciju o imenu. Ali, u obe zemlje narod smatra da se dalo previše zbog toga što je postignut kompromis.

Ono što me pomalo razočarava, bez obzira što sam to u startu prepoznao, jeste to što je reč kompromis u SAD dobra reč. Posvađamo se. Odemo u drugu sobu. Diskutujemo o tome i izađemo sa rešenjem. Postigli smo kompromis. I svi kažu to je odlično. Na Balkanu je, međutim, kompromis loša reč. Niko nije pobedio. Ti si nešto dao, a nije trebalo da daš ništa... Naša pozicija je bila odlična zbog toga što nismo ništa morali da damo. Osećam da i pored toga što postoje protivljenja u obe zemlje, no ipak se nadam da će gledati napred a ne unazad; na to što imaju odnos sa svojim susedom, koji će biti verifikovan međunarodnim sporazum koji će da prihvate svi na svetu.

A tu je i toliko toga čime se treba baviti. Hoće li ponovo otvarati ova pitanja? U Severnoj Makedoniji su to procesi pristupanja EU i Nato, ekonomski razvoj, bolji odnosi sa susedima, usklađivanje odnosa između etničkih Makedonaca i etničkih Albanaca... Postoji zaista mnogo toga što treba uraditi u budućnosti. I hoće li zaista sada da se vraćaju i počinju ponovo spore s Grčkom oko imena?

S druge strane koliko Grčka ima toga sa čime treba da se suoči? Smatram da su dobili dobro rešenje. Oni su, po mom mišljenju, dobili sve što su tražili svih ovih godina. Mislim da je ovo za Grčku čist uspeh na mnogo dimenzija, ali ima u Grčkoj ljudi koji istinsku diplomatsku i stratešku pobedu okreću u psihološki defetizam. Oni osećaju kako su dali nešto, ali teško je pojmiti šta su to dali.

Sudeći po grčkoj opoziciji, kompromisi u nacionalnim pitanjima i pitanjima jezika su najveći problem. 

Da, ali ako pogledate oni nisu dali jezik. Jezik je jezik. I ja sam rekao ljudima da sporazum jasno kaže da je jezik makedonski jezik. Ako pogledate u Oksfordski rečnik pod Makedonija, pored drugih definicija se takođe navodi jezik koji se govori u ovom regionu. Ako pogledate u američkom rečniku Meriam Vebster, tu se govori o jeziku koji u Makedoniji govore slovenski narodi. To je sve ono što engleski jezik definiše pod pojmom jezik. Stoga sam probao da objasnim Grcima da oni tu nisu napravili nikakav ustupak. Jer, to je samo izveštaj o tome šta znači engleska reč. Često pomisilim kad bih bio stvarno pametan pisao bih sporazume na kineskom, jer kineski je zvanični jezik Ujedinjenih nacija, tako da sporazume možete da pišete na bilo kojem zvaničnom jeziku UN. Da smo napisali sporazum na kineskom izebgli bismo ovaj problem. Tako da niko ni u Grčkoj ni u Severnoj Makedoniji ne bi razumeo o čemu se radi. I ja to pokušavam da objasnim mojim grčkim prijateljima: niste im to dali, to je samo način na koji se upotrebljava reč u jeziku. Njihov jezik je makedonski što kada se prevede na engelski znači Macedonian. Nisam ja to uradio, niste ni vi to uradili, to je samo način na koji se razvija jezik. Ja razumem Grke koji misle da su prizanjem nešto dali, ali s moje tačke gledišta oni zaista nisu dali ništa.

Govorili ste o istoriji. Pomenuli ste istoriju Balkana i pomenuli ste Tita i njegove težnje nakon Drugog svetskog rata i grčkog građanskog rata. Smatrate li da je upravo građanski rat u Grčkoj bio pokretačka snaga ovog spora, a ne drevna istorija ili Aleksandar Veliki?

Mislim da je to jedan važan aspekat. I mislim da ljudi na Zapadu nisu razumeli sve o poziciji Grčke s obzirom da je ovaj severni deo Grčke postao deo te zemlje tek u novijoj istoriji. Mi u Americi uvek mislimo o Grčkoj od trenutka kada je postala nezavisna od Osmanlijskog carstva 1821, ali to je bio samo donji deo Grčke. Ovaj deo (severni prim . red.) priključen je Grčkoj 1912-1913. i naseljen je veoma mešovitim stanovništvom. Mnogi od njih su Sloveni, ali ima i Turaka i Albanaca, Vlaha, Jevreja i naravno Grka. Tokom građanskog rata mnogi od ovih naroda su bili na, kako mi to kažemo, komunisitčkoj strani, i mi u Americi na taj rat gledamo kao na rat između komunista i demokratskih snaga. Komunistička partija partizana, koja je išla napadala i povlačila se, bila je podržavana od strane Tita koji je u to vreme još uvek bio blizak sa Sovjetima. Tako da u grčkom razmišljanju napadi sa severa nisu samo imaginarna stvar, već realna pretnja; a sada bi još i nova Republika Makedonija koristeći to ime mogla da nastavi s tim težnjama. I to je ono zbog čega su toliko osetljivi kada je reč o makedonskoj manjini na severu Grčke. Jer, manjina na Balkanu uvek znači težnju matice da zaštiti manjinu na ovaj ili onaj način. Dakle, ne mislim da je to jedino pitanje, ali mislim da je jedno od najtežih u njihovom razmišljanju i nešto oko čega se najviše uzbuđuju.

Vi očigledno dobor poznajete istoriju Balkana...

Naravno, sedim kojekude i pijem mastiku s ljudima u regionu već 20 godina.

Da li očekujete da će premijeri Zaev i Cipras dobiti Nobelovu nagradu za mir za ovaj istorijski sporazum? 

Mislim da su uradili važnu stvar zato što su bili politički hrabri. Rekli su da će pokušati to da urade. Nije bilo lako i oni su stavili svoju političku karijeru na kocku i uradili su to. Mislim da bi veoma mali broj ljudi iz javnog života to uradio. Tako da smatram da su to dva izuzetna čoveka koja su uradila izuzetnu stvar. Mislim da su zaslužili mnogo toga, ali to nije razlog da im se daju nagrade. A to svakako nije moja uloga. Ali, ako bi im trebalo dati nagrade, ja mislim da oni zaslužuju najviša priznanja. Obojica brinu o svojim zemljama, ali takođe i o regionu i na duge staze što je veoma važno.