Nisu u sukobu ljudi, već njihovi identiteti

List Standard piše o sporom procesu pomirenja u Bosni i Hercegovini. Kako je došlo do rata i šta se sve dešavalo? To su pitanja na koja se još traže odgovori, piše austrijski list:

„Rat je još uvek prisutan u glavama ljudi. Zbog toga je ono što se misli da je istina o ratu postalo deo etničkog identiteta. 'Postoje tri istine, tri priče koje se pričaju, a koje se razliku samo po tome da li ih pričaju Bošnjaci, Srbi ili Hrvati', kaže Ivana Franović iz beogradske nevladine organizacije Centar za nenasilnu akciju (CNA). Svima njima je zajedničko isticanje sopstvene nacije kao najveće žrtve rata. Ono što nedostaje jeste 'razočarenje zbog počinjenih zločina, bez obzira na to ko ih je počinio', ističe Nedžad Horozović, takođe iz CNA. Ta organizacija organizuje seminare na kojima se sastaju i razgovaraju ljudi koji su nekada bili na suprotnim stranama fronta. Na jednom od tih susreta jedan veteran rekao je drugom: 'Nas dvojica nismo u sukobu, ali naši identiteti jesu'. Horozović smatra da ta rečenica na najbolji način sumira problematiku Bosne i Hercegovine.

Ivana Franović smatra da se proces međusobnog dijaloga mora ubrzati jer potencijal za konflikt još postoji. 'Moramo biti u stanju da prepoznamo indicije da se ide u pravcu rata, baš kao što su te indicije postojale u bivšoj Jugoslaviji', kaže ona podsećajući na pesmu Đorđa Balaševića 'Samo da rata ne bude'. Narod to nije prepoznao i ljudi su dozvolili da se njima manipuliše. 'Da se to ne bi ponovilo, moramo se suočiti sa činjenicama',“ navodi Franović, a prenosi „Standard“.

Skoro četvrt veka u akcijama pomoći za BiH

Internet-portal Lokalkompass donosi reportažu o Heribertu Helcu, koji već 24 godine u ime organizacije Karitas prevozi pomoć u BiH. Ove godine Karitas je za BiH prikupio rekordnih 165.000 evra.

„Razlog za toliku sumu prikupljenih dobrovoljnih priloga za BiH Heribert Helc vidi u činjenici da je Nemačku zapljusnuo talas izbeglica. Hiljade porodica pobeglo iz balkanskih zemalja u Nemačku, u nadi da će njihov život tamo biti bolji. Za to nema osnova. BiH je proglašena zemljom sigurnog porekla i njihovi zahtevi za azilom redom se odbijaju. Helc to zna i zato na svojim putovanjima kroz BiH upozorava ljude da ostanu kod svojih kuća, nudeći im pomoć. Tako je ove godine 30.000 evra odvojeno za najugroženije porodice koje će mesečno dobijati određenu sumu. Još 20.000 evra odvojeno je za direktnu jednokratnu pomoć. 'Iza tih brojki su dramatične sudbine pojedinih porodica kojima se hitno mora pomoći', kaže Helc.

On je uveren da su donacije dobro uložen novac. Mnogo više košta ako tim porodicama mora da se obezbedi smeštaj u Nemačkoj, ako se odluče da tamo potraže azil. 'Želimo da situaciju poboljšamo na licu mesta, tako da ljudi više ne žele da odu'. Ovaj neumorni humanitarac tako nosi i 20.000 evra za narodnu kuhinju u Zenici. I u dva grada u Republici Srpskoj biće isplaćen novac starim i iznemoglim licima. Podržavaju se i projekti 'pomoć za samopomoć'. Tako se kupuju i poklanjaju stada ovaca koja postaju osnova egzistencije za porodice na selu. Helc i Karistas su sa desetinama hiljada evra učestvovali i u projektima obnove kuća, obdaništa i škola nakon katastrofalnih poplava u BiH u maju 2014. Godine. Helc će na putu kroz Bosnu i Hercegovinu biti od 19. do 26. aprila.