Njegov otac je pokušao da ubije Hitlera

Mnogo toga mu je ostalo strano, a posebno ta medijska euforija, koja je pratila njegovog oca, priča 78-godišnji Fon Štaufenberg. Kao i svake godine, u ovo doba, javlja mu se veliki broj novinara. Svi žele da razgovaraju sa potomkom čoveka koji se suprotstavio Hitleru. Pomalo ga iritira to što se za njega mediji interesuju samo zbog toga. Doduše, on u priči o ocu, uspeva pomalo da skrene pažnju i na sebe i svoju karijeru.

Rođen u Bambergu

Bertold je rođen 1934. godine u Bambergu, u kući roditelja, koji su u nemačkom društvu važili za ljude „otvorenog duha". Svog oca je retko viđao, jer je Grof Štaunfenberg u to vreme, 30-tih godina prošlog veka, već bio oficir Vermahta. Sve do izbijanja rata 1939. godine često su se selili. Otac je kući dolazio samo u vreme odsustva sa fronta. Šta je ono što je njegovog oca podstaklo da razmišlja o tome kako da se stane na put nacističkom režimu, i danas je nepoznanica i za njega samog. Priča kako je ovaj oficir isprva bio odan Hitlerovu da bi vremenom promenio mišljenje i postao protivnik diktature, za Bertolda je ostala neosnovana.

Otac izdajnik?

Jula 1944. tadašnjem 10-godišnjaku život se promenio iz temelja. U večernjim satima, 20. jula na radiju javljaju da je nacistički vođa preživeo atentat. Puč nije uspeo. Porodici oficira Vermahta nije bilo jasno šta se dešava, pa ni Bertoldu. "Upravo sam položio prijemni za gimnaziju, sve smo saznali slušajući radio. Doduše, imena niko nije pominjao. Majka nam je sutradan rekla da je to bi moj otac. Bio sam šokiran i zbunjen. Kako je mogao da pokuša da ubije našeg Firera! Ali znam da ga ni u tom trenutku nisam smatrao kriminalcem. O sudbini svog oca ništa nisam znao."

Hitlerova osveta

Nakon neuspelog atentata, nacistički režim započinje kampanju velike osvete protiv zaverenika, organizatora, i članova njihovih porodica, pa i porodice oficira Fon Štaufenberga. Gestapo odvodi njegovu decu, Bertolda i njegove tri sestre u dom. Vreme koje je tamo proveo bilo je posebno teško, jer nije znao šta je sa njegovim roditeljima. 46 dece zaverenika i protivnika Hitlerovog režima živelo je zajedno. Najmlađa je bila desetomesečna beba, priča Bertold. Sva deca su dobila nova imena. Nisu mogli da zadrže ništa što ih je povezivalo ili podsećalo na majku i oca. Nikakav kontakt nije postojao.

Spasili ih Amerikanci

Neposredno posle uskrsa 1945. godine, pripadnici Vermahta decu teraju da uđu u kamion. Trebalo da je da budu prebačeni u logor Buhenvald. Međutim, to se nije dogodilo. Bombardovanje američkih snaga osujetilo je planove nemačke vojske. Novoizabrani gradonačelnik saznaje ko su roditelji ove dece i odlučuje da ih zaštiti, uzme pod svoje. Dva meseca nakon nemačke kapitulacije, preživeli članovi porodice ponovo se okupljaju u rodnom Lautlingenu. Život je krenuo ispočetka. Bertold nastavlja sa školom, kreće stopama svog oca. Želeo je da postane oficir i taj san ostvaruje. Četrdeset godina bio je u službi Bundesvera sa činom general-majora.

Iako je u atentatu 20.jula 1944. četvoro ljudi ubijeno i skoro svi prisutni su ranjeni, Hitler je samo lakše ranjen. Štaufenberg je uhapšen i presuđeno mu je istog dana, a pogubljen je pola sata posle ponoći. Mnogi zaverenici su takođe pogubljeni narednih dana.

Danas, zbog svoje ključne uloge koju je odigrao u 20. julskoj zaveri, Štaufenberg se slavi kao nemački nacionalni heroj i simbol nemačkog otpora nacističkom režimu. Brojne ulice i trgovi su nazvani po njemu.
 

Autor: Mihael Marek, Jakov Leon
Odgovorna urednica: Dijana Roščić