Noćna mora za niskobudžetne avio-kompanije

„Avion je nestao bez traga na putu od Indonezije ka Singapuru. To je treća velika nesreća u avionskom saobraćaju ove godine i Malezija je ponovo u centru pažnje“, piše Noje prese iz Hanovera. „Let MH370 pripadao je MalejžaErlajnsu, isto kao i MH17 koji je oboren iznad Ukrajine – kada je poginulo 298 ljudi. Avion tipa Erbas koji je sada nestao pripada kompaniji ErEjža iz Indonezije – ali 49 odsto akcija te firme pripada istoimenoj kompaniji iz Malezije. Ta malezijska kompanija je jedna od najvećih niskobudžetnih kompanija na svetu, a na tu poziciju dospela je agresivnim poslovanjem direktora Tonija Fernandeša. Učestalost katastrofa koje su povezane sa Malezijom nije samo neobična već i zastrašujuća. Zbog toga bi što pre trebalo naći odgovor na pitanje: Da li su bezbednosne kontrole u vazdušnom prostoru Azije zaista zadovoljajuće?“

Ugledni Frankfurter Algemajne Cajtung piše o gubitku vrednosti na berzi koji već pogađa tu uspešnu malezijsku kompaniju: „Banke srozavaju vrednost papira, analitičari brinu da će strah potencijalnih mušterija porasti zbog nestanka trećeg aviona jedne malezijske kompanije u samo godinu dana. Istovremeno, upozoravaju da će zbog jakog dolara vraćanje dugova ErEjže koštati još više. Navodna avionska nesreća pogađa preduzeće koje je do sada imalo besprekornu reputaciju. ErEjža je jedna od malobrojnih indonezijskih kompanija kojima je dozvoljeno da lete u Evropsku uniju. 'Ovo je moj najgori košmar. Ali nema stajanja', napisao je osnivač ErEjža Toni Fernandeš u nedelju, na Tviteru.

Letelica koja je sada nestala u jugoistočnoj Aziji, Erbasov model 320-200, bila je još mlada. Isporučena je 2008. i do sada je imala 13.600 letova i u vazduhu provela 23.000 sati. Takvi avioni se obično koriste do 25 godina. Avion ErEjže korišćen je za šest letova dnevno. Jedino tako može da funkcioniše poslovni model lou-kost kompanija: da bi se zabeležio profit, njihovi avioni moraju da lete do granice dozvoljenog i da ukrcavaju putnike što je brže moguće. Izgubljena letelica prošla je poslednju rutinsku kontrolu 16. novembra.“

Frankfurter Noje Prese se osvrće na niz situacija ove godine u kojima su izgubljeni ljudski životi: „Ali na kraju, u gotovo svim katastrofama u 2014, presudna je bila ljudska greška. Jer ljudi su ti koji štede na merama bezbednosti u jeftinim aviokompanijama, brodovima i u rudnicima, i ljudi su ti koji u bolnicama štede na školovanom kadru. Pripadnici institucija ili sukobljenih političkih stranaka guraju greške pod tepih. Možda mnogi očekuju da će sve naprednija tehnika umanjiti ove rizike. Ali izgleda da se dešava potpuno suprotno. U doba kada posla ima sve više, čini se da u važnim trenucima odlučuje sve manje ljudi – zbog toga raste mogućnost da pojedinac nanese štetu. Zbog sve složenijih procedura, kontrola postaje gotovo nemoguća, ali je prikrivanje utoliko lakše.“