Nova generacija terorista

Eksperti za bezbednosti pri grčkoj policiji, u ponedeljak (20.4.) kasno uveče, deaktivirali su pisma-bombe i poslali ih na kriminalističku obradu u posebnu laboratoriju. Pisma su bila adresirana na šefa evrozone Dajselbluma, direktora Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM) Klausa Reglinga i međunarodne finansijske institucije. Analize će potrajati izvesno vreme, jer policija traži otiske prstiju i odgovarajući DNK-materijal, izvestila je grčka TV-stanica Skai, pozivajući se na policiju. Pošiljke sa eksplozivom bile su „istog tipa“ kao i pismo-bomba, koje je prošle srede (15.4.) poslato na adresu Ministarstva finansija u Berlinu i koje je prepoznato kao sumnjivo, a potom i deaktivirano. Slična pošiljka je narednog dana – u četvrtak – poslata i na sedište Međunarodnog monetarnog fonda u Pariz. Jedna službenica MMF-a je, prilikom otvaranja pisma, povređena. Francuski predsednik Fransoa Oland to je nazvao atentatom. Pošiljalac je bila teroristička grupa „Zavera vatrenih ćelija“, koja od 2008. godine preti napadima.

Smatralo se da je ta teroristička grupa iskorenjena i poražena, nakon što je proteklih godina uhapšeno 60 njenih članova i simpatizera. U međuvremenu se napadi u ime „Vatrene ćelije“ ponovo izvode. I sve ih je više. U oktobru 2016. grupa je postavila bombu pred kuću jedne sutkinje i označila to početkom plana „Nemezis“, nazvanog po boginji osvete iz starogrčke mitologije. Ta grupa je pošiljku sa bombom na adresu Ministarstva finansija u Berlinu nazvala drugim delom plana „Nemezis“.

„Trebalo bi sačekati da počinilac preuzme odgovornost, kako bismo došli do informacija o načinu delovanja i novim potencijalnim ciljevima napada“, kaže Meri Bosi, profesorka za međunarodnu bezbednost na Univerzitetu Pirej. U Grčkoj je stasala nova generacija terorista spremnih na nasilje. Njih dodatno jača – očaj ljudi zbog ekonomske krize. To je razlika u odnosu na ekstremno-levičarsku terorističku organizaciju „17. novembar“, koja je, u periodu od 1975. do 2000. godine, u Grčkoj ubila 23-je ljudi i koja je razbijena tek 2001. godine. „Mete te terorističke organizacije bile su vladajuće klase. Ali nove terorističke grupe smatraju da ni obični građani nisu nedužni i bez krivice, jer izlaze na izbore, ništa ne preduzimaju, prave aranžmane sa državom i ne usuđuju da podignu ustanak“, kaže u razgovoru za DW ekspertkinja za terorizam Meri Bosi.

Oproštaj od marksizma i lenjinizma

Grčkoj policiji uspelo je da poslednji udarac teroristima zada 2014. godine, kada je u Atini uhapšen top-terorista Nikos Maciotis. Njegova grupa pod imenom „Revolucionarna borba“ je, kako se smatra, učestvovala u napadu na rezidenciju nemačkog ambasadora u Atini 2013. godine. Nerazjašnjen ostaje pokušaj napada u atinskom metrou pre pet godina. Jedan budni vozač je, tokom kontrolne šetnje kroz vagone, otkrio bombu i u poslednjem trenutku alarmirao policiju. Meri Bosi kritikuje to što svi mediji, bilo da su grčki ili strani, teroriste označavaju kao „ekstremne levičare“. „Te grupe su raskrstile sa marksizmom i lenjinizmom, one se kategorično distanciraju čak i od levičarskih ideja i zaklinju se na vernost – anarhizmu.“

Teško je reći kakav uticaj na njih imaju teoretičari anarhizma. „Njihova dosadašnja pisma u kojima su priznavali odgovornost za napade, daju naslutiti da oni koji su ih pisali imaju površno znanje i da ne razumeju ideološku pozadinu anarhizma. Pre bi se moglo reći da su potpali pod populizam. U Grčkoj nikada nije postojala škola mislilaca koja se bavila anarhizmom, za razliku od Nemačke ili Francuske.“

Ekspertkinja za terorizam ukazuje i da su samozvane grčke „gradske gerile“, u koje spadaju i „Vatrene ćelije“, u bliskom kontaktu sa svojim istomišljenicima u svetu: u Evropi, Rusiji i Latinskoj Americi. Još nije razjašnjeno da li su oni od njih dobili nekakavu tehničku pomoć kada su pripremali najnovije napade bombama sakrivenim u poštanskim pošiljkama i pismima. „Možda se u njihovim pismenim porukama pronađe nešto što ukazuje na to“, kaže Meri Bosi. ’Vatrene ćelije’ su, inače, nakon neuspelog napada na Ministarstvo finansija u Berlinu, jer je tamošnje obezbeđenje uočilo koverat sa sumnjivim sadržajem, uputile poruku koju su potpisali sa „drugarski pozdravi iz Čilea“.

Smiriti situaciju

U prvim reakcijama na pismo-bombu koje je poslato u Berlin, grčki ministar za zaštitu građana Nikos Toskas pokušao je da smiri situaciju. „U paketiću je bila veoma mala količina eksploziva“, izjavio je on u jednom TV-intervjuu. Iz tog razloga, grčki kontrolori prilikom slanja paketa nisu mogli da otkriju da je pošiljka sumnjiva i opasna. Tom su ipak uspele njihove francuske i nemačke kolege, po prihvatanju pošiljke.

Groteskno je što je kao pošiljalac paketa naveden Adonis Georgijadis, bivši ministar zdravlja. On inače danas prodaje knjige patriotskog sadržaja i lično je omiljena meta ekstremista. Njegova knjižara na severu Atine neprestano je meta napada, možda i zato što Georgijadis i sam dolazi iz desničarsko-populističkog miljea. To što je njegovo ime na taj način zloupotrebljeno, osudila je i vladajuća levičarska stranka Siriza.