Nova invazija Amerikanaca na Kubu

„Where are you from“ (odakle ste?), je najčešće pitanje u istorijskom starom gradu u Havani. Mnoštvo uličnih prodavaca, vlasnika butika ili taksista pokušava da stupi u konbtakt sa stranim gostima. Od početka godine među odgovorima se sve češće čuje „USA“ – Sjedinjene američke države. Već se može govoriti o turističkom bumu na Kubi, jer se zahvaljujući otvaranje prema američkom susedu broj stranih turista zvanično udvostručio. A to je tek početak.

Putne i vizne olakšice u sklopu otopljavanja odnosa između Vašingtona i Havane daju očigledne rezultate. Bred Smit iz Nju Orleansa kaže: „Oduvek sam želeo da posetim Kubu. Sad se ponudila prilika i odmah sam je ugrabio“. Taj Amerikanac oženjen je sa kubanskom emigrantkinjom, koja mu sada pokazuje svoju zemlju i ljude. No, on ne želi da ga fotografišu, preveliko je nepoverenje u kubanske institucije. Jedan od omiljenih ciljeva svakog „Gringa“, kako Kubanci nazivaju Amerikance, jeste „Muzej revolucije“ u centru Havane. Tu je predstavljena verzija istorije koju zastupa kubansko rukovodstvo sa predsednikom Raulom Kastrom na čelu, a ta verzija nije nimalo pohvalna za Amerikance. Ostaci američkog vojnog aviona koji je oboren početkom šezdesetih u propaloj intervenciji u Zalivu svinja spadaju u glavne eksponate. Mnogi Amerikanci su prvi put suočeni sa potpuno drukčijim viđenjem stvari. Loši momci nisu Kubanci već imperijalistički neprijatelj u Vašingtonu.

Istorija na dohvat ruke

Ta istorija prati američke turiste na mnogim mestima koja podsećaju na borbu Kastrovih revolucionara protiv američke imperije. „Če Gevarina kuća“ na drugoj obali, odakle se pruža impresivni pogled na grad, jedno je od mesta na kojima se američki turisti u tišini posvećuju novim saznanjima. To nisu turisti u grupama. Iz Majamija, Njujorka ili Vašingtona u Havanu dolaze uglavnom obrazovani Amerikanci koje zanimaju kubanska kultura i istorija. Oni rado i otvoreno diskutuju o preobražaju koji doživljava Kuba. „Mene to podseća na Glasnost i Perestrojku za vreme Gorbačova“, kaže Njujorčanin Adam Vinter, sedeći uz crno vino sa prijateljima u restoranu „La Moneda“, u jednoj od uličica u starom gradskom jezgru.

Bez obzira na to da li se radi o jednom od najboljih hotela u gradu kao što je Park Central ili o hostelima koji su povoljni, engleski sa američkim naglaskom dopire odasvud. U velegradu sa tri miliona stanovnika promene se mogu osetiti na svakom koraku, barem u tamo gde su turisti rado viđeni. No, dešavaju se i nemile scene. Prosjaci i drugi gubitnici kubanskog socijalizma otkrili su da je „Gringo“ dobar izvor prihoda. To nailazi na negodovanje članova partije koji su na liniji, njima je odvratno snishodljivo ponašanje prema bogatim strancima sa severa. „Ti si sramota za Kubu!“, dovikuju prosjaku koji želi da se domogne pokojeg veoma traženog „inostranog pezosa“. Siromaštvo je još uvek tabu tema na Kubi.

Havana se priprema za još veću navalu turista

Havana vrši pripreme za veći broj posetilaca. Kada američke avio-kompanije na svoje liste traženih destinacija stave i Havanu i kada feriboti počnu redovno da pristižu sa američke obale dodatno će se povećati broj američkih turista. Istovremeno, na gradilištima u Havani se radi i noću. Grade se novi hoteli za zahtevne Amerikance. Hotel „Manzana“ bi zahvaljujući istorijskoj fasadi u strogom centru grada uskoro mogao postati jedan od brendova. Pri dolasku u zemlju stranci razmenjuju svoj novac za posebnu verziju valute, čiji kurs se bitno razlikuje od novca koji svakodnevno upotrebljavaju Kubanci. Zahvaljujući turistima zemlja popunjava svoje devizne rezerve. Osim toga, Kuba je dozvolila privatnu turističku ponudu, što je već dalo impresivne rezultate. Mrski američki dolar i njegovi posednici omogućili su ovaj razvoj.