Nova nada za žrtve terorizma?

Više od 20 žena, dece i muškaraca sede na asurama u malom dvorištu Ibrahima Abdulahija. Većina njih već mesecima radi samo jedno: sede i čekaju. Oni su morali da pobegnu kada su pripadnici grupe Boko Haram napali njihova sela na severoistoku Nigerije. Nakon toga su se kao izbeglice smestili kod svog rođaka Abdulahija. On živi u velikom gradu Kaduni i radi za jednu nevladinu organizaciju.

Nesposobna vlada

Oni dele sudbinu sa još milion i po drugih sugrađana – humanitarne organizacije navode da ih je toliko izbeglo zbog terorizma u njihovom zavičaju. Većina ih se smestila kod rođaka u drugim delovima Nigerije. Vlada već godinama ne uspeva da situaciju stavi pod kontrolu. To je za nju preveliki problem. Ionako male sume novca koje se odvajaju za pomoć izbeglicama, nestaju u kanalima korupcije. Izbeglički kampovi su prepuni, nedostaje hrane i medicinskih potrepština.

I izbeglicama kod Ibrahima Abdulahija nedostaje hrane i mesta za spavanje. Novoizabrani predsednik Nigerije Muhamadu Buhari stalno je tokom predizborne kampanje ukazivao na probleme izbeglica. I on sam je musliman i dolazi sa severa te zemlje koji je najviše pogođen sukobima. Njegovo obećanje je glasilo da će se u roku od šest meseci pobrinuti za bezbednost na teritoriji cele zemlje, a da proteranima omogućiti da se vrate kući.

„Musliman može bolje da reši probleme“

Izbeglice u Kaduni su podeljenog mišljenja, kada se spomenu ta obećanja. „Verujem da ćemo uskoro moći da se vratimo“, smatra Jagana Umar, mlada žena iz Maidugurija, glavnog grada savezne države Borno. Asabe Abubakar, koja u krilu drži petogodišnjeg sina, pomalo je skeptična. Ona bi želela da poveruje u ta obećanja. „Političari su već dosta toga obećali, ali ništa nisu preduzeli“, kaže ona.

Zaista, čini se da se odlazeći predsednik Gudlak Džonatan, političar iz naftom bogatog, južnog dela Nigerije nastanjenog hrišćanima, dugo se nije interesovao za sudbinu ljudi sa severoistoka zemlje. Nakon otmice više stotina učenica, koju su pripadnici pokreta Boko Haram izveli pre skoro godinu dana, nije bio spreman da poseti njihove porodice u gradu Čiboku.

Pastor Johana Buru je, zajedno sa muslimanskim imamom Lavalom Madurijem, pokrenuo u Kaduni akcciju za pomoć izbeglicama, bez obzira na njihovu versku pripadnost. Buru veruje: „Musliman može bolje da se uhvati u koštac sa ovdašnjim problemima.“

Buhari bolje zna šta muči stanovnike na severu zemlje koji je nastanjen muslimanima. I on sam je prošle godine skoro postao žrtva terorista, kada su ga pripadnici Boko Harama napali na jednom predizbornom skupu. „Siguran sam da će Buhari učiniti sve što je moguće da se problem terorizma u Nigeriji reši“, tvrdi taj pastor.

Treba li pregovarati sa Boko Haramom?

Ekspert za borbu protiv terorizma Jibo Ibrahim ne veruje da je moguće pobediti Boko Haram u roku od šest meseci. „U roku od šest meseci je možda moguće uništiti većinu njihovih baza“, kaže taj politikolog iz nigerijskog Centra za demokratiju i razvoj. Ipak, nije moguće tako brzo zaustaviti brojne mlade radikalizovane pripadnike tog pokreta koji su spremni da izvedu samoubilačke napade.

Protiv Boko Harama potrebno je primeniti dvostruku strategiju. „Prvo se moraju vojno oslabiti, a onda bi im trebalo ponuditi pregovore. U Nigeriji se može doći do mira samo ako lideri terorističke grupe budu dovedeni u poziciju da su pregovori njihova poslednja šansa“, veruje Ibrahim.

Imam Maduru, koji svake sedmice u društvu pastora Burua posećuje izbeglice u Kaduni, smatra isto. Međutim, on dodaje da je, osim vojnih uspeha i pregovora, potrebno još nešto: „Nova vlada konačno mora da učini nešto po pitanju nezaposlenosti.“ Nezaposlenost je najveći problem koji stvara nove generacije terorista. Ako se mladima na severu zemlje ponude posao i perspektiva, onda će pripadnicima Boko Harama biti mnogo teže da nađu one koji će da slede njihovu ideologiju mržnje.