Srbija: Da li je ovo stvarno precizni snajper posle bazuke?
1. februar 2021.
"Započinjemo novi paket mera sa 60 evra za sve građane koji se prijave i po još 50 za najstarije građane jer su oni najugroženiji", rekao je ministar finansija Siniša Mali u nedelju 31. januara i najavio da će penzioneri 50 evra dobiti u septembru, dok će svi građani koji se prijave za novčanu pomoć novac dobiti u dve rate od po 30 evra u dinarskoj protivvrednosti - jednu u maju, drugu u novembru,
Takođe, ministar je najavio i pomoć u vidu tri puta po polovina minimalca malim i srednjim preduzećima (u aprilu, maju i junu), kao i pomoć transportnim kompanijama u vidu 600 evra po autobusu.
Slično Srbiji, i Crna Gora je 29. januara najavila novi paket pomoći građanima i privredi. Međutim, za razliku od Srbije, Crna Gora će, između ostalog, sa 50 evra pomoći penzionerima čija je penzija ispod nivoa minimalne zarade, po 100 evra će dobiti svi nezaposleni koji su na kraju 2020. bili registrovani u Zavodu za zapošljavanje, dok je ceo paket pomoći od 163 miliona evra prevashodno namenjen ranjivim kategorijama stanovništva i ugroženim delatnostima u privredi.
Pre godinu dana
Vratimo se na trenutak nekih godinu dana unazad: država je na proleće 2020, kao neke od prvih mera pomoći privredi i građanima u borbi protiv epidemije, ponudila tri minimalne zarade radnicima za sve firme koje se prijave, kao i po 100 evra svim punoletnim građanima koji ovu pomoć zatraže.
Fiskalni savet je odmah kritikovao potonju meru: još u aprilu je apelovao da Vlada Srbije odustane od nje, uz napomenu da je reč o "višestruko lošoj meri”:
"Ova mera je ekonomski neefikasna jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna finansijska pomoć (što bi jedino imalo smisla u ovom trenutku) i fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast”.
Potom, u julu prošle godine, kada je bilo jasno da je privredi ponovo potrebna pomoć, iz Ministarstva finansija najavljene su "snajperski precizne mere”.
"Istraživanje koje se sprovodi među privrednicima trebalo bi da pruži kompletnu kliničku sliku privatnog sektora i posluži kao osnov za drugi paket mera podrške koji će biti specijalizovan”, rekao je tada Ognjen Popović iz kabineta ministra finansija, dodajući da su sve države u prvom navratu "izašle sa bazukom”, a da je sada potreban "snajper”, "zato što kada pogledamo kretanja u privredi jasno je da neki sektori rade punim, ili povećanim kapacitetom, dok drugi sektori rade na 50 i 70 posto i suočavaju se sa neizvesnošću na duži period”.
Koliko sutradan predsednik Vučić je izašao u javnost sa informacijama da će sve firme dobiti dva puta po 60 odsto vrednosti minimalca.
Kao što vidimo, "snajperski precizne mere” neće biti primenjene ni godinu dana od prvog zvaničnog slučaja koronavirusa u Srbiji (6. mart 2020), pa će državnu pomoć primiti i oni kojima ona nije potrebna - kako među građanima, tako i među kompanijama. Ujedno, podelom novca onima kojima novac nije potreban, država ponovo uskraćuje mogućnost da pomoć bude fokusirana samo onima kojima je ona neophodna.
A - nije da država ne zna ko su te firme: prema rečima Siniše Malog, analize su pokazale "da je samo 25 firmi koje zapošljavaju 2000 radnika imalo pad prihoda veći od 70 odsto, dok je kod malih i srednjih preduzeća, situacija značajno drugačija jer je taj pad zabeležen kod 10.400 preduzeća koja zapošljavaju preko 20.000 radnika, odnosno da je veći uticaj krize na sektor malih i srednjih i preduzeća”, te da se država zato još uvek dvoumi da li da dva puta po pola minimalca da i zaposlenima u velikim firmama.
Skoro pola milijarde evra ili duplo manje?
Ako se za 60 evra prijavi isti broj građana kao i za 100 evra prošle godine (6,2 miliona), država će za ovu stavku morati da izdvoji 372 miliona evra. A kada se tome doda i po 50 evra svim penzionerima, ceh samo za direktnu novčanu pomoć građanima izaći će bezmalo na pola milijarde evra (456,7 miliona evra). Prema rečima Siniše Malog, ukupna predviđena pomoć građanima i privredi iznosiće 235 milijardi dinara.
Odakle će doći taj novac? Kako je predsednik Vučić izjavio 26. januara, "to su srpske pare, iz srpske kase, iz ozbiljne srpske države".
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže za Dojče Vele će država za ove mere da se zaduži, kao i da se ovaj novac uopšte ne vidi u budžetu Srbije za 2021. godinu.
"Najavljene mere je trebalo da budu usmerene samo kao dodatna socijalna mera najugroženijim stanovnicima, a ne onima koji imaju prihode i koji su zadržali prihode uprkos koroni, a takvih ima dosta. Tu neselektivnost i linearno davanje novca je s pravom prošle godine kritikovao Fiskalni savet. Sa druge strane, mi uopšte to (nove mere, prim. R.M) nismo mogli da vidimo iz zakona o budžetu, koji je pokazao manji stepen transparentnosti u prikazivanju budžetskih stavki nego što je to ranije bio slučaj. Godinama unazad, umesto da se unapređuje, kod nas se smanjuje transparentnost budžeta. Da je u budžetu bila ta stavka - i ranije bi izazvala polemike i mislim da bi Fiskalni savet na to takođe ukazao”, kaže Šoškić.
Zaduživanje - Srbija nje jedina
Država je prošle godine u dva navrata izlazila na međunarodno tržište hartijama od vrednosti, gde se najpre u maju 2020. zadužila za dve milijarde evra, po stopi prinosa od 3,375 odsto, da bi se u decembru prošle godine zadužila za još 1,2 milijardi dolara po stopi prinosa od 2,35 odsto. Srbija se ovom prilikom zaštitila od valutnog rizika u odnosu na dolar zamenivši dolare evrima, pa je saopšteno da je na kraju izašlo da će država na milijardu evra plaćati godišnju kamatnu stopu od 1,066 odsto.
"Treba da budemo svesni da su to sticaji tržišnih okolnosti koji su trenutno prisutni i da mi ni na koji način nismo uticali na kamatnu stopu - niti je to naš uspeh, niti neuspeh. Imali ste situaciju iz proleća prošle godine da je SAD upumpala preko 2000 milijardi dolara i onda je to oborilo kamatne stope za sva dolarska zaduživanja”, objašnjava Šoškić, dodajući da veruje da će države nastaviti sa ekspanzivnim merama monetarne politike dok traje pandemija, pa "ne treba očekivati naročiti rast kamatnih stopa, ali se istovremeno postavlja pitanje - dokle to tako može da traje”.
Inače, prema podacima Uprave za javni dug, ukupni dug opšte države je na kraju januara 2020. godine, pre izbijanja epidemije, iznosio 24,63 milijarde evra. Na kraju novembra 2020, što je poslednji dostupni izveštaj, ovaj dug države narastao je na 27,04 milijarde evra.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović podseća da je više od 600 miliona evra, koliko je dato građanima prošle godine, iznos za koliko su tokom tri godine bile smanjene plate i penzije u Srbiji, "da bi se konačno zaustavila praksa rastućeg deficita i zaduženosti”.
Kakva je prava namera ove pomoći?
"Sada se priča ponavlja, u nešto manjem intenzitetu: i najsiromašnijima i najbogatijima Vučić deli po 60 evra, a penzionerima po 50, a sve to, još, ovog puta isplaćuje u ratama. Umesto da tim novcem pomogne privredi, obrazovanju ili kulturi, što rade sve zemlje u doba korone, ovde se novac deli nenamenski, nerazumno, i bez ekonomskog opravdanja”, kaže Popović za Dojče Vele.
"Kritika loših vladinih poteza nije najpametnija stvar koju u Srbiji možete da uradite - svi kritičari su redom proglašeni za izdajnike, da bi na kraju tu titulu dobio i predsednik Fiskalnog saveta”, kaže Popović, "međutim, svi kritičari ekonomisti zaboravili su pravu nameru ovih mera, koja je prevashodno politička, i sa ekonomijom nema nikakve veze: predsednik Vučić je očigledno od nastanka korone prestao da ispunjava zahteve Angele Merkel (ili Zapada, svejedno) o tome da ne sme da pravi nekontrolisani deficit, pa je svom snagom počeo da vodi predizbornu kampanju, što, ruku na srce, oduvek zna odlično da radi”, kaže Popović.
"Kako je jasno da će izbori biti iduće godine, kao što su bili i prošle godine, sve je ovo predizborna kampanja. Odakle naći ovolike pare u budžetu? Hoće li ovo dve godine vraćati penzioneri, kad novi izbori prođu? Verovatno neće. Angela Merkel odlazi, a Vučić ostaje. U svakom slučaju, čak i da izgubi izbore (što je izuzetno malo verovatno), zar bi trebalo da svojim političkim neprijateljima ostavi sređene finansije? To u Srbiji nije deo političkog bon tona”, zaključuje Popović.