Nova radikalizacija u BiH?

Ljude dužih brada i nešto kraćih pantalona, poznatijih kao vehabije, kako smatra dr Ahmet Alibašić sa Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu, pogrešno se smatraju radikalima ili čak teroristima. „Pojam 'vehabija' nije dobar jer nikad nije definisan, pa je kao takav podložan manipulaciji. Empirijski govoreći, militanti koji po mnogo čemu liče na takozvane 'vehabije', često bivaju regrutovani direktno iz kriminalnog miljea ili zatvora, a ne iz džamija“, kaže Alibašić za Dojče vele i dodaje da „vrlo često neke grupe i pojedinci koji su označeni kao 'vehabije' predstavljaju najbolju odbranu od radikalizacije jer imaju razrađene odgovore na argumente militanata“.

Moguća dodatna radikalizacija, ili pak njeno odsustvo, smatra dr Alibašić, zavisiće od reakcije na napade u Parizu, ali, kaže, i na napade u Ankari, Bejrutu, na Sinaju... „Ukoliko reakcija bude išla u pravcu rešavanja uzroka terorizma, a to su sirijska i iračka kriza ili nastavak demokratskih procesa u Egiptu, i ukoliko reakcija bude usmerena samo prema teroristima, a ne i prema čitavim zajednicama, recimo svim muslimanima ili Arapima, tada bi moglo da se dogodi da ovo bude početak kraja IS kakva je bila u poslednjih 18 meseci“, tvrdi Alibašić. On podseća da se već dešavalo da jedan teroristički napad najavi kraj ili transformaciju neke ekstremističke grupe, kao što je to bio slučaj sa egipatskom organizacijom Džema islamija.

Kampovi za obuku?

Prisustvo određenih radikalnih grupa u Bosni i Hercegovini ne bi trebalo da predstavlja bitniji problem, niti da prouzrokuje dodatnu radikalizaciju, smatra dr Armin Kržalić iz sarajevskog Centra za studije bezbednosti. „Ono što smo mi kroz svoja istraživanja ustanovili, a što pokazuju i policijski podaci, odnosno podaci bezbednosnih institucija, jeste da u BiH ne postoje određeni kampovi za obuku, kao što su to prenosili neki mediji. Postoje određene grupe koje bezbednosne institucije prate i mislim da uz dodatne mere, posebno obaveštajnog sektora, te grupe mogu da se drže pod kontrolom“, kaže Kržalić.

Prema njegovom mišljenju, pretnja mogu da budu strani faktori koji bi u državu mogli da dođu iz neke druge sredine i da dodatno radikalizuju određene grupe u BiH, ali službe bezbednosti u državi, naročito obaveštajna i granična, tu igraju bitne uloge. Inače, pravi broj pripadnika salfističkog pokreta nije poznat, ali se procenjuje da ih je u BiH trenutno pet ili više hiljada.

Činjenica je, ipak, da su radikalne grupe aktivne, a potvrda toga je i nedavna, prva presuda Suda BiH neformalnom vođi „vehabija“ Huseinu Bosniću, koji je početkom novembra nepravosnažno osuđen na sedam godina zatvora „zbog javnog podsticanja na terorističke aktivnosti, vrbovanja radi terorističkih aktivnosti i organizovanja terorističke grupe“. Prema nezvaničnim podacima, u njegovoj organizaciji, na sirijsko ratište otišlo je oko 200 mladića iz BiH.

Građani Bosne i Hercegovine, u svakom slučaju ne mogu da budu spokojni. Nakon terora rata od 1992. do 1995. godine, bili su svedoci su i terorističkih napada u Bugojnu 2010. godine, kao i napada na policijsku stanicu u Zvorniku u aprilu ove godine. U oba slučaja počinioci su bili pripadnici radikalnih grupa.

Osećaju nesigurnosti u velikoj meri doprinose i natpisi na nekoliko internet-portala, među kojima prednjače „Vijesti ummeta“, stranica na bosanskom jeziku, nadahnuta aktivnostima IS, a koja je, prema podacima Ministarstva bezbednosti BiH, locirana u Sjedinjenim Američkim Državama. U svom poslednjem obraćanju, u kojem se likuje zbog krvavog napada u Parizu, odaslano je i upozorenje institucijama i građanima BiH, odnosno direktna pretnja da će se uskoro opet „prolivati krv“ u BiH.

„Državna agencija za istrage i zaštitu kontinuirano prati aktivnosti na internet-portalima i društvenim mrežama na kojima se pojavljuju bezbednosno neadekvatni sadržaji i ona, u suradnji sa Tužilaštvom BiH, preduzima potrebne mere i radnje iz svoje nadležnosti“, kaže Kristina Jozić, portparolka Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA). Ona naglašava da „SIPA kontinuirano i redovno, u okviru svojih nadležnosti, prikuplja informacije i saznanja i sarađuje sa drugim agencijama za sprovođenje zakona, kako u BiH, tako i u regionu i šire, kada je u pitanju problematika terorizma“. O tom smislu, dodaje Jozić, pojačane su i obaveštajne aktivnosti.

Zaustaviti kibernetički terorizam

Dr Armin Kržalić ipak smatra da takve internet-objave mogu da doprinesu destabilizaciji, ali i radikalizaciji prilika u BiH. „To je pre svega psihološki, propagandni rat koji, naravno, može da doprinese do određenih labilnih i nestabilnih ličnosti, prije svega kako za samu mobilizaciju, tako i za dodatnu radikalizaciju i zbog toga mislim da je neophodno zaustaviti internet-portale, odnosno tu vrstu kibernetičkog terorizma u BiH“. Takve stranice, upozorava Kržalić, potrebno je apsolutno oboriti i ne dozvoliti da funkcionišu, „jer se takvim pristupom gradi sasvim drugi identitet same osobe do koje žele da dođu, a dovoljno je da se vođa oglasi putem interneta svojim članovima, što može biti šifrirano, direktno, indirektno... o tome šta bi trebalo da urade“.

Problem destabilizacije i radikalizacije ciljanim objavama, tvrdi on, ne odnosi se isključivo na vehabije. „Naša strategija borbe protiv terorizma, pored ekstremno radikalizovanih pojedinaca, svakako stavlja u taj krug i druge ekstremno radikalne grupe, ne samo određene vehabijske ili salafističke zajednice, već i određene radikalne nasilničke, navijačke grupe, Ravnogorski četnički pokret, niz nasilnih, radikalnih grupa koje mogu da iskoriste ovakvu situaciju za 'poturanja' nekoj drugoj grupi“. Kržalić zato poziva na oprez, ali i na odmerene izjave zvaničnika, koje ne „smeju da budu bazirane na medijskim ili drugim spekulacijama i nagađanjima, već na relevantnim činjenicama“.

Teroristi ne predstavljaju veru

Teroristički napad u Parizu oštro je osudila i Islamska zajednica BiH. Poglavar zajednice, reisu-l-ulema Husein Kavazović naglasio je da se ne radi samo o „teškom moralnom sunovratu koji se ne može ničim opravdati, već i grehu prema Bogu“. „Uveren sam da će francuska država i društvo adekvatno odgovoriti na terorizam, ali i da će se odlučno suprotstaviti ostvarenju namera terorista da svojim napadima izazovu gnev i odmazdu prema muslimanima i muslimanskim zajednicama u Evropi. Posebno pozivam muslimane u Evropi da sačuvaju mir i pribranost i da nemaju nikakvih dilema: teroristi ne predstavljaju ni našu veru, ni našu zajednicu, a terorizam se ne može opravdati ni moralno, ni verski, ni politički!“

Islamska zajednica BiH često se etiketira zbog nedovoljno aktivnosti u sprečavanju širenja radikalnih struja. „Iako terorizam ima svoju bezbednosnu i ideološku, odnosno teološku dimenziju, to je pojava koju primarno proizvode politike. To pokazuju sve ozbiljne studije. Dok ne prihvatimo tu elementarnu činjenicu, mi nemamo nikakvu šansu u borbi s terorizmom“, tvrdi teolog, dr Ahmet Alibašić. „islamska država“ je, napominje, „rezultat katastrofalnih politika u arapskom svetu poslednjih decenija, a te greške posledica su predrasuda i kratkovidih interesa“.

Alibašić naglašava i to da se u Iraku intervenisalo „onda kada nije i kako nije trebalo, dok je reakcija u Siriji izostala kad je Asadov režim prekršio odredbe međunarodnog humanitarnog prava i hemijskim oružjem ubio više od hiljadu svojih građana“.

„Pravo ne postoji da se o njemu raspravlja i glasa, već da prekršioci budu sankcionisani“, ističe on i dodaje i da je sama IS bila tek marginalna pojava u vreme vojnog udara u Egiptu, na koji liberalne demokratije takođe nisu reagovale i zaključuje: „Mi volimo da kažemo da živimo u globalnom selu, a nikako da počnemo da se ponašamo u skladu s implikacijama tog saznanja. Dakako, kad ovo govorim, uopšte ne želim da ulazim u zavereničke interpretacije kojima su skloni i muslimani i nemuslimani, jer ne mogu da shvate da se nenamerno prave greške o kojima govorimo“.