"Nova" strategija američkog predsednika Džordža Buša u Iraku

Američki predsednik Džordž Buš je najavljivao novu strtegiju u Iraku, ali, u stvari nije bitno promenio pravac kojim marširaju američke trupe u ovoj zemlji. Samo je svojim protivnicima otežao da ga napadaju. Američki predsednik je tako još jednom izričito lično preuzeo odgovornost za počinjene greške i u svoju strategiju ubacio neke preporuke , na primer nezavisne komisije o Iraku bivšeg američkog ministra inostranih poslova Džemsa Bejkera. Tako bi iračka vlada i susedne zemlje Iraka trebalo da se više angažuju , medjutim, predsednik i dalje gotovo sve stavlja na vojnu kartu.

Nema govora o početku medjunarodne diplomatske ofanzive uz učešće suseda Iraka – Irana i Sirije.Na protiv, ovim zemljama Buš samo preti. I kao što se i očekivalo broj američkih vojnika u Iraku još jednom je povećan- što je Bejkerova komisija, na duži rok gledano- ocenila kao besmisleno.Vojnici mogu da obezbede ograničenu oblast- čim se povuku , sve je opet kao pre. To se pokazalo i u pršlosti. I još jedan problem: prisustvo američkih trupa u Iraku vezuje snage koje bi bile potrebne na drugim mestima , na primer u Avganistanu.

Medjutim, povlačenja trupa kako to preporučuje Bejkerova komisija , za Buša ne dolazi u obzir. Onda bi se po njegovom mišljenju iračka vlada raspala i zemlja zapala u haos. S druge strane Buš je svojim sunarodnicima isto tako saopštio da će u Iraku i dalje biti nasilja ,čak i ako se realizuje njegova strategija – Zar to nije argumentacija nenadmašivog cinizma. Jer , logika Džordža Buša kaže da na još veći broj mrtvih američkih vojnika i iračkih civila ne treba gladati kao na neuspeh njegovog kursa.

Znači, Buš priprema svoje sunarodnike na dalje žrtve, iako zna da je broj zagovarača rata u stalnom padu. Bušov cilj ostaje demokratski Irak koji se bori protiv terorista umesto da im pruža utočište.Nije bilo reči ni o tome kada bi taj cilj mogao da se ostvari.Sigurno ne u roku od godinu dana, i to bi trebalo da bude jasno.i možda je to upravo ono sa čime on računa: da će uvek moći da ukazuje na budućnost , na vreme kada više neće biti na vlasti.A tada će neki drugi predsednik morati da se pozabavi posledicama njegove politike.

Odista je zastrašujuće:američki predsednik koji ne pravi razliku izmedju snage i nepopustljivosti. Koji ne vidi – ili ne želi da vidi- da vojno prisustvo u Iraku poziciju Amerikanaca ne slabi samo u regionu , nego u celom svetu.Koji po svaku cenu namerava da nastavi putem kojim je krenuo , zato što želi da spreči da za vreme svog mandata mora da prizna neuspeh zadatka koji je on sam stavio u centar predsednikovanja .Mnoge činjenice govore u prilog tome da je upravo to motiv za ovakav stav.