Nova strategija Rusije u BiH?

U nemačkom Ministarstvu spoljnih pozdravljaju to što je mandat evropske vojne misije EUFOR u Bosni i Hercegovini produžen za još godinu dana. „Za žaljenje je što ovoga puta sve članice Saveta bezbednosti nisu aktivno podržale tu misiju“, izjavio je za Dojče vele jedan portparol Ministarstva u Berlinu. „Velika Britanija i Nemačka nedavno su pokrenule novu inicijativu za redefinisanje procesa približavanja BiH Evropskoj uniji. Ta inicijativa svojevrsna je ponuda građanima BiH i vezana je za konkretne reformske procese. Odgovornost za budući kurs te države leži isključivo u rukama lidera njenih države“, dodao je on aludirajući na izjavu ruskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Vitalija Čurkina.

Čurkin je prilikom rasprave o misiji EUFOR-a u UN, izjavio da „ima loših primera kod kojih se nekoj zemlji na osnovu pritiska spolja nametnuo pravac integracije u Evropsku uniju“.

Jasan signal Rusije

Za Tobijasa Flesenkempera, eksperta za Balkan iz Evropskog instituta CIFE u Nici, glasanje Rusije predstavlja signal te zemlje da ona ima potencijal da pozitivno ili negativno utiče na tok događaja na Balkanu. „Rusija je i dosada, čak uzevši u obzir i tu uzdržanost prilikom glasanja, podržavala put BiH ka Evropskoj uniji. Nove izjave Vitalija Čurkina povod su za zabrinutost jer se između redova može pročitati da to više nije tako. Ipak, uverljiva većina građana BiH, njene vlasti, stranke koje sada pregovaraju o formiranju nove vlade, pa čak i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, podržavaju proces evropskih integracija, tako da ne vidim razloga za dramatizaciju“, kaže Flesenkemper.

Istinska promena strategije Rusije u Bosni i Hercegovini bilo bi da ona bude protiv produženja misije EUFOR-a u BiH, što je vlada u Moskvi mogla i da postigne da je htela, ulaganjem veta u Savetu bezbednosti, podseća stručnjak Instituta iz Nice.

Nova ruska strategija

Za Eriha Ratfeldera, dopisnika nemačkog lista Tagescajtung koji živi u Sarajevu, takav razvoj događaja u Savetu bezbednosti i reči ruskog ambasadora Čurkina ukazuju da Rusija nije više samo retorički „na srpskoj strani“ na Balkanu: „Nova strategija vidljiva je i kroz političku podršku Dodiku, ne samo u pitanjima koja imaju direktne veze sa politikom u BiH, nego i politici koja bi, dugoročno gledano, vodila otcepljenju Republike Srpske od BiH.“

Prema rečima Ratfeldera, toj perspektivi razvoja događaja pristupa se po principu korak po korak, a nova strategija postala je vidljiva i pre krize u Ukrajini – još tokom 2011. i 2012. godine. On naglašava da je još u maju 2014. došlo do nesuglasica unutar Saveta za implementaciju mira (PIC) u BiH gde Rusija više nije bila spremna da garantuje suverenitet i teritorijalni integritet BiH. „To što je sada Rusija odbila da pruži podršku produženju mandata trupama EUFOR-a uklapa se u sliku o novoj strategiji“, tvrdi Rathfelder. „Kad neko napusti konsenzus koji je unutar PIC postojao još od doba potpisivanja Dejtonskog sporazuma, onda se čini da je na delu konzistentna strategija čiji cilj je kontrolisanje pozicije Republike Srpske i Srbije i postavljanje znaka pitanja iznad članstva u Evropskoj uniji“, ocenjuje Ratfelder.

Odgovor Zapada kroz britansko-nemačku inicijativu

Tobijas Flesenkemper u svakom slučaju veruje da će izjave Vitalija Čurkina imati kontra-efekat. Ministri spoljnih poslova Evropske unije će već tokom naredne sedmice razgovarati o britansko-nemačkoj inicijativi za novi pristup procesu integracije BiH u Uniju. On kaže da je potrebno da na snagu stupi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potrebno je i sprovođenje privrednih i socijalnih reformi u BiH.

„Mislim da će Čurkinove izjave samo dati krila toj inicijativi jer su sada evropski šefovi diplomatija pod pritiskom da deluju i postalo je još jasnije da je Bosni i Hercegovini potrebna veća podrška na putu ka Evropskoj uniji“, očekuje Flesenkemper.

Erih Ratefelder navodi da su države Zapada još uvek podeljene, i kada je u pitanju BiH, ali i po pitanju delovanja Rusije na Balkanu. „Nadam se da će britansko-nemačka inicijativa doprineti tome da Nemačka počne da pomnije prati zbivanja u Bosni i Hercegovini i da se cela ta stvar ne posmatra tako naivno kao što je bilo do sada.“