Novac ide tamo gde su veće kamate
28. decembar 2010.
Tokom poslednje dve godine privredni rast u Kini iznosio je deset procenata, ali politolog sa bonskog univerziteta Gu Sjuevu upozorava: „Rast tokom poslednje dve godine zasniva se na velikim investicijama države“.
Vlada u Pekingu pomogla je privredu sa 460 milijardi evra, a banke su na ime kredita odobrile bilion evra. Sada bi trebalo ograničiti količinu novca u opticaju, pogotovo što je i inflacija veća od pet procenata, hrana je poskupela čak deset odsto i to posebno pogađa siromašne. Vlasti strahuju od eventualnih nemira. Najnovijim povećanjem referentne kamatne stope vlasti se nadaju da će staviti pod kontrolu inflaciju, ali Gu sumnja u to i kaže:
„Inflacija je uvozna, jer su na svetskom tržištu u poslednje vreme značajno porasle cene sirovina, energije i žitarica, a sve to Kina uvozi. Do rasta cena došlo je nakon što su Amerikanci saopštili da će privredi obezbediti još 600 milijardi dolara“.
Vrednost juana će porasti
Labava monetarna politika Vašingtona doprinela je rastu cena energije, ali još nešto je za Kinu problem, kaže Gu: „Novac ide tamo gde su veće kamate, a one su veće u Kini – tu je referentna kamata pet do šest procenata, u SAD 0,25 odsto“.
Gu smatra da će zbog najnovijeg povećanja kamate još više takozvanog vrućeg novca stići u Kinu. To će, onda, predstavljati dodatni pritisak za povećanje vrednosti juana, na čemu već dugo insistiraju Amerikanci i ne samo oni. Skuplji juan pomogao bi Kinezima u borbi portiv inflacije, ali oni su za postepenu, a ne trenutnu revalvaciju o čemu Jens Ribert iz filijale Dojče bank u Bejdžingu kaže.
„Stvar je u nalaženju ravnoteže između velike revalvacije i zaštite sopstvene privrede, pre svega izvoza. Mislim da bi čuvanje radnih mesta trebalo da bude najvažnije za Kinu“.
Autori: C. Danhong, N. Briski
Odg. urednik: J. Leon