Novac iz poreskih oaza puni državne kase
21. januar 2010.
Šef odeljenja za poresku politiku Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Džefri Ovens, ne dozvoljava da išta poremeti njegove namere. On ima misiju koju želi da ostvari - šta košta da košta. Zato je i njegov međubilans ohrabrujući.
Ono što je godinama izgledalo nezamislivo, polako postaje politička realnost, tvrdi Ovens, i dodaje da međunarodni pritisak, uz zajedničku inicijativu vodećih privrednih sila, sve uspešnije onemogućava utaje poreza.
OECD smatra da su, u većini država, prošla vremena kada su banke mogle da kriju podatke o novčanim transakcijama. To se, smatraju stručnjaci te organizacije, desilo čak i u zemljama koje su donedavno važile za poreske oaze, kao što su Bermuda, Kajmanska ostrva, Lihtenštajn, Monako ili Švajcarska.
„Godine 2009. potpisano je više od 300 sporazuma o poreskoj transparentnosti. To je veliki skok u poređenju sa proteklih deset godina. Jer, zemlje koje su se obavezale da daju odgovarajuće informacije nisu samo članice OECD, već i mnoge zemlje koje su bile vrlo omiljene među utajivačima poreza.“
Pune se kase koje je ispraznila kriza
Manipulatori su ranije mogli da svoj imetak lako pohrane u banke u inostranstvu. Čak i kada su domaće vlasti postajale sumnjičave, one od većine država nisu mogle da dobiju informacije o računima sumnjivih lica. To više nije tako. Ovakav razvoj situacije je veoma važan, jer utaja poreza je svetskoj privredi nanosila veliku štetu. Samo SAD su na taj način godišnje gubile 100 milijardi dolara.
„Sada je Francuska zahvaljujući razmeni informacija uspela da povrati 700 miliona evra, Nemačka 500 miliona, Južnoafrička Republika čak 6 milijardi evra. Sume su velike i pomažu zemljama-potpisnicama da ponovo napune kase koje je ispraznila ekonomska kriza.“
No, ne treba pomisliti da je sada sve rešeno: finansijski nadzor u takozvanim „poreskim oazama“ i dalje je prilično labav...
Autori: Henrik Jarscik / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković