Neue Dschihad-Basis auf dem Sinai

Bezbednosna situacija u Kairu i Aleksandriji je napeta, a na Sinaju katastrofalna. Od svrgavanja islamističkog predsednika Muhameda Mursija pri dve nedelje, militantne grupe svakodnevno ubijaju vojnike, policajce i civile. Snage bezbednosti izgledaju bespomoćno u nameri da kontrolišu kompletno područje.

I eksperti za bezbednost sa zabrinutošću posmatraju razvoj situacije na Sinaju. "Bezbednosni sistem se u poslednje dve sedmice potpuno urušio", tako situaciju opisuje Aron Zelin sa Instituta za bliskoistočnu politiku u Vašingtonu. Mnogi akteri koriste ovu situaciju nastalu nakon vojnog puča protiv Muslimanskog bratstva, kaže Zelin za Dojče vele.

Islamska država na Sinaju?

Nakon Somalije, Jemena i Hindukuša, očigledno je da se sada otvara novi prostor za operacije svih vrsta ekstremista. Selefije i džihadisti osnivaju tamo svoje grupe, objašnjava Muhamed Fajez Farahat iz Centra za političke i strategijske studije Al Ahram u Kairu. A te strukture, kaže, od Mubarakovog pada početkom 2011. streme osnivanju islamske države na Sinaju. Pa shodno tome konstantno regrutuju borce i gomilaju naoružanje.

Tokom prošle godine osniva se sve više različitih organizacija, kao na primer "Džihad al islam" ili "Ansar Bait al Makdis". Neke od njih bi trebalo da su bliske i Al Kaidi. Stručnjaci Farahat i Zelin smatraju da su ekstremističke grupe na Sinaju i one u pojasu Gaze usko povezane. A u sve se izgleda meša i radikalni palestinski pokret Hamas.

Ali i za same eksperte je teško sagledivo koje grupe operišu u pustinji na severu i na planinama u južnom delu Sinaja. O broju boraca koji se tamo nalaze i potencijalnim pomagačima postoje samo nagađanja.

Teren na Sinaju idelan za ekstremiste

Pored radikalnih islamista koji potiču iz različitih zemalja, naoružani beduini takođe čine region nesigurnim. Beduini se zbog razvoja turizma na Crvenom moru osećaju isključenim, a mnogi od njih žive od krijumčarenja ljudi, robe i oružja - i to otvoreno. Alarmantno je doduše i to kako se o beduinima stvorila slika kao da su pomagači Al Kaide. Ali stručnjak za Bliski istok to opovrgava.

"Pretpostavka da su svi beduini, koji nose oružje i pucaju na vladine bezbednosne punktove, džihadisti ili pripadnici Al Kaide, potpuno je pogrešna", kaže Jezig Sajig iz Fondacije Karnegi iz Bejruta. Ali, u svakom slučaju postoji neka vrsta saradnje, ističe Sajig.

S obzirom da egipatske vojske na poluostrvu Sinaj skoro i da nema, taj pustinjski slabo naseljeni region idealan je za ekstremiste. Godine 1979. sporazumom Izraela i Egipta, Sinaj je proglašen demilitarizovanom zonom. Istočno od Sueckog kanala do skora nije bilo dozvoljeno stacioniranje tenkova, borbenih aviona ili helikoptera. Ali nedavno je stiglo zeleno svetlo vlade iz Jerusalima da Kairo u pograničnom delu može da pojača prisustvo svojih trupa.

Od 2012. je u terorističkim napadima sa Sinaja poginuo veliki broj Izraelaca. Ipak, prema mišljenju eksperata, egipatska vojska i nije imala velikih interesa za masovnu akciju protiv islamista. "Ali sada, kada je predsednik (Mursi - prim. red.) otišao sa svoje funkcije, vojska je slobodna da preduzme neophodne mere protiv džihadista i na Sinaju", smatra Muhamed Fajez Farahat iz Centra Al Ahram za političke i strategijske studije u Kairu.

Autor: Aleksandar Gorzevski / Svetozar Savić
Redakcija: Jakov Leon