Nove fabrike, a sve manje radnih mesta

Strane investitore koji će zaposliti na stotine ljudi uglavnom dovodi ministar ekonomije Mlađan Dinkić, ali kamere ponekad zabeleže i premijera Mirka Cvetkovića ili nekog drugog od ministara iz njegove vlade. Potpisuju se razni memorandumi, predugovori, ugovori, otvaraju se i fabrike koje bi trebalo da počnu da rade tek za koju godinu. Širok je i spektar budućih proizvođača – od hrane za kućne ljubimce do budućih fabrika za proizvodnju autobusa - ministri su jednako revnosni da pomognu strane partnere i da se sa njima slikaju.

Vlada, osim niskih poreza i jeftine radne snage, onima koji žele da ulažu, po radnom mestu nudi od 2000 do čak 10.000 evra. U nekim slučajevima pokrivaju i polovinu ulaganja investitora. Stručnjaci su izračunali da, recimo, u slučaju korejske kompanije JURA koja u Nišu pravi fabriku električnih kablova, država (čitaj poreski obveznici) plaća 7, 5 miliona evra (1500 radnika po 5000 evra ) ili pola investicije.

Protiv državnih podsticaja

Dobar poznavalac ekonomskih prilika i glavni urednik magazina „Ekonomist“ Milan Ćulibrk ukazuje Dojče vele da se, bez obzira na razne aktivnosti vlade, broj zaposlenih u Srbiji u poslednjih godinu i po dana stalno smanjuje. Prema procenama, bez posla je ostalo oko 200.000 ljudi, što onih koji su bili zaposleni legalno ili onih koji su radili na crno.

„Statistika je neumitna. Ukoliko bi se sabralo sve ono što je navodno otvoreno u poslednjih godinu i po dana, mi bi imali potrebu da uvozimo radnu snagu, a ima 700.000 ljudi koji čekaju na posao. Radi se o jednoj velikoj kampanji i ja bih voleo da sve ono što se najavljuje i zaživi, ali problem je što se iste fabrike i ista preduzeća otvaraju i najavljuju i po nekoliko puta i onda imamo utisak da se nešto stvarno dešava. Sa druge strane imamo rekordno niske strane investicije u odnosu na sve prethodne godine. Dakle, nešto nije u redu”, ocenjuje Ćulibrk.

Prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), do sada je odobreno oko 44 miliona evra za otvaranje novih radnih mesta, a najviše je dato za auto-industriju. Milan Ćulibrk kaže da bi mnogo bolje bilo da država umesto što daje novac poreskih obveznika, stvori privlačan ambijent za ulaganje.

„Ako vi investitoru morate da platite da bi otvorio novo radno mesto, to znači da sistem nije transparentan i da su potrebne razne dotacije iz budžeta. Mnogo je bolje da vlada stvori atraktivan ambijent gde bi investitori sami dolazili i plaćali svoje zaposlene”, kaže Ćulibrk.

Za državne podsticaje

Ekonomista Goran Nikolić, međutim, ne vidi ništa loše u odluci vlade da daje podsticaje investitorima za otvaranje novih radnih mesta, iako ne spori da motivi mogu biti različiti. „Prenaglašava se značaj tog novca. Nisu to velike pare i one se brzo vrate. Najgore je kada su neuposleni kapaciteti, kada fabrike ne rade. Najgora stvar koja se desila u Srbiji su groblja industrije i bolje je uložiti i velike pare, koje će se vratiti za pet godina, nego da hale stoje prazne”, kaže Nikolić.

On dodaje da je rezultat vladinih podsticajnih mera pozitivan jer raste udeo investicija koje nisu od privatizacije. „Menja se strukturni sastav investicija i ove godine će polovina biti u domenu prerađivačke industrije, za razliku od recimo pre tri četiri godine kada je bila samo osmina”, smatra Nikolić.

Prema statističkim analizama, pad zaposlenosti u Srbiji koji se odigrao u vreme ekonomske krize drastično je veći nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Iako se našla u mnogo dubljoj recesiji nego Srbija, u Hrvatskoj je zabeležen tek blagi pad zaposlenosti od 1,2 odsto. Nasuprot tome u Srbiji je od prvog kvartala 2008. do prvog kvartala ove godine zaposlenost opala za čitavih 12,5 odsto.

Autorka: Vesna Rajković, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković