Novi život lubenica

Servis za poljoprivredna istraživanja (ARS) iz Lejna u Oklahomi, dokazao je da se šećeri iz lubenice mogu preraditi u etanol. Uzgajivači su 2007. godine ostvarili prinose od skoro dva miliona tona lubenica namenjenih tržištu. Oko 360 hiljada tona lubenica, što predstavlja 20 procenata ukupne proizvodnje, zbog različitih deformiteta ostavljeno je da trune na poljima.

Sada, umesto da budu tako odbačene, te lubenice bi mogle da dobiju jednu novu „ekonomsku“ ulogu. Mogle bi da postanu etanol.

Zdravija alternativa

Uobičajno je da se ovo biogorivo proizvodi iz useva kao što su žitarice ili šećerna repa. Tako se dobija, po prirodu zdravija alternativa za benzin. Najnovija istraživanja koja sprovodi Servis za poljoprivredna istraživanja iz Oklahome, predstavljaju još jedan od koraka u pronalaženju novih načina proizvodnje biogoriva, koje, pored uloge u zaštiti životne sredine, ima i ulogu u smanjenju zavisnosti SAD od nafte, pogotovo one koja stiže iz inostranstva.

Lekovitost lubenica

Postoji još jedan aspekt ove priče. Hemičar Vejn Fiš iz ARS otišao je još jedan korak dalje u ovim istraživanjima, izdvajajući likopen i citrulin iz lubenica, dve komponente koje se mogu koristiti u lečenju kardiovaskularnih bolesti, a imaju i druga lekovita svojstva. U svojim studijama, Fiš objašnjava kako etanol nastaje fermentacijom glukoze i fruktoze, iz kojih su prethodno već izdvojeni likopen i citrulin. Uzgajivačima lubenica tako se otvaraju potpuno nova tržišta na koja mogu da računaju u budućnosti.

Šećer iz lubenica

Iz jedne lubenice, prosečne težine od oko devet kilograma, može se dobiti nešto preko kilogram šećera, od koga se pak dobija oko 300 grama etanola. Fiš pokušava da količinu šećera dobijenog od lubenica poveća, istražujući mogućnost boljeg iskorišćavanja kore lubenice pomoću hemijskih i enzimskih tretmana.

Naučnici iz Lejna u Oklahomi ispituju i neke druge useve koji bi zajedno sa “letnjim poslasticama“ lubenicama, mogli da obezbede proizvodnju etanola tokom cele godine.

mm/ii/sd