Novi ciljevi za Evropu

„Novi ciljevi za Evropu“ su, kako prenosi Zidojče cajtung, nova inicijativa nemačkog ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea – a u pitanju su „veliki ciljevi“. „U Evropskoj politici moramo otvoriti novo poglavlje“, rekao je Vestervele na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU održanog tokom vikenda u glavnom gradu Danske. On je dodao da ponovo treba pokrenuti debatu o ustavu, jer je Evropa više od zajedničkog tržišta. Kao uvod u novu debatu, on je predložio da predsednika Evropske unije direktno biraju građani. Da bi razvio tu ideju, Vestervele će se narednih dana sastati sa više svojih kolega u Berlinu. Učesnici ministarskog sastanka u Kopenhagenu nisu direktno reagovali, ali je kasnije francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe rekao da bi bilo korisno razmisliti o tome kuda ide Unija. Ali, stavio je i do znanja da reformu EU ne smatra baš lakim poduhvatom.“

„Doduše, nije nikakva tajna ni da je u mnogim zemljama EU trenutno volja za otvaranje nove debate o toj temi vrlo mala. Tako švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt ne smatra da bi prioritet EU trebalo da bude diskusija o ustavu, jer ona, kako kaže, više razdvaja nego što spaja. Pokušaj da se napravi evropski ustav, već je propao 2005, na referendumima – Francuzi i Holanđani su glasali protiv nacrta ustava koji je doneo Konvent EU. Taj tekst je kasnije u skraćenoj formi unet u Lisabonski ugovor. Ali i on je stupio na snagu tek posle napornih pregovora 2009, kada su ga Irci odobrili i to tek na drugom referendumu.“

„Istovremeno sa Vesterveleovom idejom, Komisija EU je iznela predlog da se Brisel ojača na račun država-članica. Potpredsednica Komisije, Vivijan Reding, u jednom članku objavljenom u Frankfurter algemajne cajtungu, predložila je da se EU do 2019, transformiše u Evropsku političku uniju (EPU) sa jakim predsednikom i ojačanim Evropskim parlamentom na čelu. Još i pre uvođenja EPU, predsednik Komisije bi do 2014. trebalo da postane i predsednik Evropskog saveta, odnosno skupštine šefova država i vlada EU – te dve funkcije su trenutno odvojene. Ovaj predsednik bi zatim trebalo da sazove Konvent za stvaranje EPU, u kojoj bi Evropski parlament bio zakonodavac i u kojoj zemlje-članice više ne bi imale pravo da nadglasaju predsednika u Briselu. Taj predsednik bi čak trebalo da ima pravo da raspusti Evropski parlament…“

Ponovo radničke migracije?

Nemačka štampa je danas reagovala i na instrukciju Savezne agencije za rad da se doseljenicima iz neke od 17 zemalja Evropskog sporazuma o socijalnom staranju EFA tokom prva tri meseca boravka u Nemačkoj ne isplaćuje socijalna pomoć.

Sarbriker cajtung (Sarbriken) o tome piše: „Jedan od vodećih političara vladajuće koalicije je nedavno, povodom krize u Južnoj Evropi, rekao da bi mladi Grci i Španci trebalo da budu mobilni, da tako situacija neće biti previše loša za njih. Taj političar bi trebalo da zamisli da mora sopstvenoj omladini da saopšti da je njihova budućnost u nameštanju kreveta u Španiji. Sigurno bi tada refleks bio drukčiji od pomisli na zloupotrebu socijalne pomoći…“

Lauzicer rundšau (Kotbus) smatra da „postoji opasnost da u Evropi ponovo počne jadno poglavlje radnih migracija, slično 60-im i 70-im godinama, uz izrabljivanje i izopštavanje. Nemačko tržište rada pruža mogućnosti za tako nešto…“

Vestdojče cajtung (Diseldorf): „Ne može ima nikakvog smisla da jedna država, koja pomaže Grčkoj milijardama, bilo u formi garantija ili direktnih isplata, samu sebe preoptereti još i preuzimanjem socijalnih davanja onoga ko je pred bankrotom. Posledica toga bi bila da Nemačka ne bi više bila mogla da bude postojana kao klisurina i sigurna luka u uzburkanom moru evropskih dugova.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković