Novi kulturni centar u Bernu

110 miliona franaka, odnosno 71 milion evra, je koštalo zdanje novog muzeja. A zanimljivo je da su ta sredstva izdvojenja uglavnom iz fondova lutrije. Zgrada leži direktno na autoputu. Dakle, zgrada upadljiva putnicima i treba da ih skrene sa puta i za duže ili kraće vreme zadrži ih u muzeju kakav dosada glavni grad Švarcarske nije imao.

U središtu muzejske postavke ovog zdanja je opus poznatog švarcarskog slikara, Paula Klea. Tu je deponovano 4000 Kleovih radova, od ukupno 10 000. Od toga je za publiku postavljeno 200 objekata. Ali to je samo privremena stalna postavka. U pravilnim razmacima će se ona menjati. Dakle, svaki put novih 200 Kleovih radova. Menjaće se i kontekst izložbi. Dakle, to što se u ovom muzeju nalazi je najveća zbirka radova jednog umetnika uopšte.

Međutim, nije muzej radova Paula Klea i jedina funkcija ovog zdanja. Zgrada treba da bude i centar istraživanja Kleove umetnosti. Direktor Centra, Andreas Marti, je rekao da ljudi koji rade u muzeju, zajedno sa gostima i naučnim saradnicima, treba da istraže umetničku, pedagošku i teorisku pozadinu ovog polodtvornog umetnika. Glavni sponzor svih tih poduhvata je bernški hirurg, Moris Miler. On se posebno založio da u zgradi jedno odelenje bude posvećeno deci i uvođenju ove u svet umetnosti.

Arhitekta zdanja, Renco Pijano, je, inače, ljubimac Kleove umetnosti. Postavio je muzej u obliku tri brežuljka u prirodi. Izložbene prostorije su ispod površine zemlje. A za prezentaciju zbirke u prizemlju je na raspolaganju površina od 1750 kvadratnih metara. A tu je i prostor od 830 kvadratnih metara za sezonske izložbe. Prva takva izložba je otvorena, pod motom «Ni dana bez linije», a posvećena je poznom delu Paula Klea.