Novi metod kontracepcije

Tkanina može biti postavljena tako da se rastvara u telu, izjavili su američki istraživači univerziteta „Vašington“ iz Sijetla. Uz pomoće nje u telo mogu biti plasirani različiti medikamenti, kao na primer antivirusne supstance koje se koriste za sprečavanje HIV-infekcija, ili spermicidi koji uništavaju spermu.

Brzina rastvaranja tkanine u telu zavisi od materijala koji se koristi. „Zamislili smo da koristimo materijale koji bi se tokom dva dana polako rastvarali“, objašnjava za Dojče vele Kameron Bol sa univerziteta „Vašington“. „Tokom tog perioda medikamenti se kontinuirano propuštaju, dok tkanina istovremeno služi kao fizička barijera. Spermatozoide bi ubila supstanca koju tkanina propušta, pre nego što se mreža konačno rastvori.“

Tkanina može poprimiti više različitih oblika, kaže Kameron Bol, može poprimiti oblike ravnih listova, šupljih cevi ili zakrivljene površine. „Žena može da, na primer, mali kvadratić veličine od oko pet puta pet centimetara, prstom presavije na pola i ubaci ga u vaginu.“ Nanomaterijal zadržao bi se na tom mestu i u tom položaju. Dok bi se rastvarao, pretvarao bi se u neku vrstu gela. Mreža nije vidljiva spolja, dakle, žene bi mogle ovo kontraceptivno sredstvo da koriste i bez saglasnosti partnera“, naglašava Bol.

Kondom – do sada neporažen

„Naš san je bio da pronađemo proizvod koji bi žene istovremeno štitio od HIV-a i neželjene trudnoće“, kaže Kim Vudrov, rukovodilac istraživačkog tima. Ovo je prvi put da se neki nanomaterijal koristi kao kontraceptivno sredstvo.

„To je inovativan i uzbudljiv pristup“, kaže u intervjuu za DW Mihael Ludvig, specijalista ginekologije i akušerstva na Amedesu, hamburškoj klinici za endokrinologiju, plodnost i prenatalnu medicinu. „Međutim, moramo prvo da vidimo koliko će biti izvodljiv i pouzdan taj metod u svakodnevnoj upotrebi“.

I privatna fondacija Bila i Melinde Gejts smatra da ideja obećava. Oni su već odobrili skoro milion dolara za dalja istraživanja.

„Zaista postoji velika potreba za novim metodom kontracepcije, koji bi sprečavao, kako neželjenu trudnoću, tako i prenošenje polnih bolesti“, kaže dr Ludvig.

Do sada je samo kondom bio dostupan. Pilula je veoma pouzdana kada je u pitanju sprečavanje trudnoće, ali ne pruža nikakvu zaštitu od bolesti, što i dalje predstavlja veliki problem, kaže taj ginekolog. „Mi ovde ne govorimo samo o HIV-u, mnoge druge polne bolesti se još lakše prenose, kao na primer hepatitis“. Reč je, kaže dr Ludvig, recimo o humanom papilomavirusu (HVP), koji može da izazove rak grlića materice ili hlamidiji, bakterijskom parazitu koji može da prouzrokuje sterilitet.

Rešenje mora biti praktično

Kondomi pružaju pouzdanu zaštitu od polnih bolesti. Međutim, oni imaju jednu veliku manu: dosadni su. Moraju se upotrebljavati baš u trenutku kada u krevetu postane uzbudljivo. „Ljudi su prilikom seksualnog uzbuđenja nepredvidljivi“, kaže dr Ludvig. To su dokazale mnoge psihološke studije – na prevenciju se često zaboravi. „Najvažnije kod ove kontraceptivne metode jeste to što je laka za korišćenje“.

Nedostatak praktičnosti verovatno je razlog zašto hemijska kontraceptivna sredstva poput pena ili krema nisu efikasni. Žene moraju pre snošaja, u tačno određeno vreme i na tačno određeno mesto u vaginu, da stave kontraceptivno sredstvo. U suprotnom, sredstvo može da sagori.

Studija nemačke Savezne centrale za zdravstvena istraživanja (BZgA) iz 2011. godine pokazala da se više od polovine svih Nemaca starosti između 18 i 49 godina, odlučuje za pilulu kao kontraceptivno sredstvo. Svaki treći koristi kondom.

Zato uspeh novog nanomaterijala zavisi pre svega od toga kako i kada se materijal unese, kaže dr Ludvig. A američki istraživač Kameron Bol zaključuje: „Trenutno nemamo nikakvu predstavu o tome kako će produkt izgledati u primeni. U svakom slučaju, biće sprovedene opsežne studije o tome kako će korisnici prihvatiti ovaj proizvod, pre nego što se on nađe na tržištu“.

Autorke: Brisite Osterat / Marina Komad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković