Novi odbrambeni kurs Japana

Ove sedmice sve oči uprte su Džoa Bajdena. Potpredsednik SAD će danas (3.12.) u Tokiju razgovarati sa japanskim premijerom Abeom o budućem ophođenju prema novoj kineskoj zoni protivvazdušne odbrane. Posle toga će Bajden posetiti Peking i Seul. Svaka reč Bajdena u Tokiju se meri jer Japan strahuje da bi njegov jedini partner u oblasti bezbednosti, SAD, mogao da odstupi od sopstvene tvrde linije.

Preporuka vašingtonskog Ministarstva spoljnih poslova trima američkim avionskim kompanijama da je bolje da kineskim vlastima prijave svoje letove iznad spornog pomorskog regiona, u Tokiju je izazvala nervozu i nespokojstvo. Japanske avio kompanije All Nippon Air (ANA) i Japan Airlines, prema nalogu vlasti, kroz zonu iznad spornih ostrva lete nenajavljeno. Tu zonu, inače, u Japanu zovu Senkaku, a u Kini Diaoju. Ali Vašington je tokom vikenda rekao da neće nadalje prihvatiti zahteve Kine.

Novo tumačenje Ustava

Eskalacija u Istočno kineskom moru ide u principu na ruku japanskom premijeru: nacionalistički političar Šinzo Abe želi da ojača odbrambenu moć Japana. Politički, to treba da se izvede promenom ustava. Ali u nedostatku većine, Abe očito više ne želi da direktno izmeni Ustav, već da samo drugačije tumači član 9. Taj član o pacifizmu zabranjuje Japanu da ratuje sve dok nije napadnut. Nova interpretacija bi japanskim snagama trebalo da dozvoli da ubuduće aktivno brane i svog partnera – SAD. Posle „ispada“ Pekinga u Istočnom kineskom moru, takvo ograničavanje pacifizma moglo bi da naiđe na širu podršku u stanovništvu. Istovremeno, Japan treba da reaguje i vojno na rastuće, kako se u Tokiju shvata, hegemonističku težnju Kine.

Najpre Japan, nezavisno od visokih državnih dugova, hoće da za odbranu troši više. Posle povećanja sume za 0,7 odsto u ovoj godini, tamošnje Ministarstvo odbrane zahteva za 2014. tri odsto više. Vojni budžet bi tada iznosio oko 37 milijardi evra. Zatim, planiraju se snažnije investicije u protivraketnu odbranu, vazdušnu odbranu i obalsku zaštitu. Zauzvrat bi broj tenkova tokom deset godina trebalo da bude smanjen za 60 odsto – na 300. Tenkovi su koncentrisani na spoljnim ostrvima Kjušu i Hokaido. Severna strana na Hokaidu trebalo bi da bude rasterećana zahvaljujući bezbednosnoj saradnji sa Rusijom, tako da odbrambene snage mogu da se koncentrišu na pretnju Kine na jugu na ostrvu Kjušu.

Unutrašnjopolitička promena klime

Sa novim odbrambenim kursom, konzervativna vlada Japana namerava da se profiliše prema SAD kao pouzdani i ravnopravan partner u bezbednosnoj politici. To je motivisalo japanskog premijera, po uzoru na Ameriku, stvori Savet bezbednosti. Tamo za sada zajedno prolaze sve bitne informacije. Time Japan može brže da reaguje na bezbednosno-politička dešavanja, kaže Abe. I novi zakon o zaštiti tajnih podataka treba da pomogne da SAD svog dosadašnjeg „mlađeg partnera“, Japan, ozbiljnije shvataju. Do sada su tajne informacije u Japanu veoma brzo dospevale u javnost, pa su zbog toga američke diplomate i vojska samo malo podataka delile sa svojim japanskim saveznicima. Japan zato važi kao „raj za špijune“.

Sada bi „zviždači“ poput Edvarda Snoudena trebalo da budu zastrašeni pretnjama visokih zatvorskih kazni. Ali druga strana medalje jeste zaoštravanje unutrašnjopolitičke klime. U osnovi zaštite tajnih podataka radi se zapravo o ograničavanju kontakata između službenika i novinara. Nacrt zakona govori samo o „određenim“ tajnama važnim za bezbednost. Niti je preciznije određena vrsta tajne, niti postoji jasna parlamentarna kontrola. Borci za građanska prava i novinari upozoravaju na „pretvaranje“ Japana u policijsku državu i povratak u nacionalizam 30-ih godina.

Autori: Martin Fric / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković