Novi papa Franja

Samo dva dana je kardinalima trebalo da izaberu novoga poglavara Rimokatoličke crkve. Klicanje i slavlje na Trgu Svetoga Petra u Rimu, kad je nekoliko minuta nakon 19 časova iz Sikstinske kapele viđen seli dim – znak da je izabran novi papa. Argentinski kardinal Horhe Mario Bergoljo prihvatio je izbor i uzeo ime Franja. Time je taj 76-godišnji jezuita postao prvi papa iz Latinske Amerike i pastir za 1,2 milijarde katolika na svetu.

Kardinal protođakon Žan-Luj Turan je mnoštvu okupljenih vernika u Vatikanu neposredno nakon 20 časova sa balkona bazilike Svetog Petra objavio radosnu vest tradicionalnom porukom „Habemus Papam“ (Imamo papu). Nakon toga je i novi papa izašao na balkon i pozdravio prisutne vernike i sve vernike širom sveta, podelivši ujedno svoj prvi blagoslov „Urbi et orbi“ (Gradu i svetu). U tom trenutku započeo je pontifikat Franje.

Jedan od kandidata i 2005.

Novi papa izabran je dve nedelje nakon što je dosadašnji papa Benedikt XVI. objavio da napušta tu funkciju zbog slabosti, što je za mnoge bilo veliko iznenađenje. On je naime bio prvi papa u poslednjih oko 600 godina, koji je objavio svoju ostavku. Nakon što se 85-godišnji Benedikt XVI povukao iz Vatikana, 115 kardinala iz celog sveta s pravom glasa okupilo se u Rimu i u okviru konklave izabralo novoga papu.

Mnogi su očekivali da bi ovoga puta papa mogao da postane neko van Evrope. Argentinac Horhe Mario Bergoljo je već pri poslednjoj konklavi 2005, kada je Nemac Jozef Racinger izabran za papu, bio jedan od „vrućih kandidata“. Ali ono što tada nije uspelo, nadbiskupu iz Buenos Ajresa pošlo je za rukom sada. Horhe Mario Bergoljo poznat je po svojim konzervativnim stavovima kad su u pitanju seksualni moral, pobačaj, prezervativi, kao i homoseksualnost, ali i po svom jednostavnom i skromnom načinu života, zbog čega je verovatno i uverio mnoge kardinale da je upravo on prava osoba koja bi mogla da vodi Rimokatoličku crkvu. Kao kardinala je, naime, često bio viđen kako koristi sredstva javnog prevoza, a ne luksuzne automobile.

Borba protiv korupcije i siromaštva, ali i protiv homo-braka

Taj jezuita je, s jedne strane, blizak izrazito konzervativnom udruženju „Comunione e Liberazione“, ali ujedno jasnim rečima kritikuje socijalnu nepravdu, koju često vidi u delu sveta iz kojeg dolazi. Zbog te kritike poznat je i kao „kardinal siromašnih“. U svojoj domovini često je kritikovao vladu. Borio se protiv korupcije i siromaštva, ali se recimo s druge strane neuspešno zalagao protiv legalizacije homoseksualnih brakova u Argentini.

Bergoljo je rođen 17. septembra 1936. kao sin italijanskih useljenika. Njegov otac radio je na železnici u argentinskom glavnom gradu. Horhe Mario Bergoljo tuj pohađao italijansku školu, koju je završio kao hemijski tehničar. S 21-nom godinom otišao je u semenište. Nakon što se zaredio, 1969. je započeo sa studijama teologije. Doktorirao je u Nemačkoj. Od 1973 do 1979. obavljao je funkciju provincijala jezuitskog reda, a 2001. postao je kardinal u Buenos Ajresu.

Autorka: Marina Martinović (epd, hina, rtr, tagesschau.de)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković