Novi plan za spas evra

Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) nije dovoljan da bi se pomoglo zemljama kao što su Italija ili Španija. To su zaključili ministri finansija 17 evropskih država na sastanku održanom u utorak uveče. Kako je vremena za rešavanje velikih turbulencija na finansijskom tržištu sve manje, sada bi u pomoć trebalo da priskoči Međunarodni monetarni fond (MMF) u Vašingtonu.

„Mislim da je ovde reč u svetskoj ekonomiji, koja je sve više upućena na međusobnu saradnju“, izjavio je ministar finansija Luksemburga Luk Friden. „To što se događa u Evropi je, naravno, od velike važnosti za ostatak sveta. Mislim da se na samitu Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije ove sedmice jasno videlo da Amerikanci naše probleme vide kao svoje i obrnuto. Zato je Međunarodni monetarni fond mesto na kome Rusija, Kina, Amerika, Evropa i drugi moraju da sarađuju i zato je potrebno zajednički pronaći rešenje.“

Mario Dragi nema mnogo opcija

Italija, navodno, već pregovara sa MMF-om o dobijanju kredita od 400 milijardi evra. Vodeći akcionari u Međunarodnom monetarnom fondu su, pored Sjedinjenih Američkih Država, evropske države i zemlje u razvoju. Prema najnovijem planu evropskih država, MMF bi od Evropske centralne banke (EZB) trebalo da dobije kredite, koje će dalje da prosledi državama evro-zone kojima je to potrebno. Tim zaobilaznim putem izbeglo bi se direktno finansiranje država evro-zone, što je do sada zabranjeno Evropskim ugovorima i čemu se nemačka savezna vlada oštro protivi. Na sastanku u Briselu, evropski ministri finansija složili su se da je sada potreban radikalan zaokret od dosadašnjih principa.

Dakle, šefu Evropske centralne banke Mariju Dragom nije preostalo mnogo opcija. Ukoliko bude sedeo skrštenih ruku, dovodi u pitanje opstanak čitave monetarne unije, zato što finansijska tržišta više ne trguju državnim obveznicama iz Evrope. Evropska centralna banka do sada je bila u stanju da otkupljuje državne obveznice bez povećanja novčanog iznosa. Međutim, sa oko 200 milijardi evra bezvrednih obveznica u knjigama, EZB je došla do granica svojih mogućnosti. U utorak uveče više nije bila u stanju da prikupi novac od evropskih banaka, a taj novac joj je nedeljno potreban da bi kupovina obveznica bila „sterilizovana“, kako se to u finansijskom žargonu kaže. Ako se taj trend nastavi EZB će za nekoliko nedelja biti primorana da masovno doštampava novac, kako bi mogla da nastavi sa otkupom državnim obveznica. To bi moglo da se izbegne, ukoliko se postigne dogovor sa MMF-om.

„Fiskalna unija“ za spas evro-zone

Kancelarka Angela Merkel i predsednik Nemačke savezne banke Jen Vajdman u svakom slučaju bi morali da popuste zahtevima za aktivniju ulogu EZB i to do sastanka lidera Evropske unije 9. decembra. U suprotnom, put ka MMF-u je zatvoren, ocenili su ministri finansija evro-zone. Nemačka zauzvrat traži pravo mešanja u budžete krizom pogođenih zemalja EU. Međutim, za tako nešto neophodne su izmene ugovora, zašta je potrebno mnogo vremena. Nemačka i Francuska zato nastoje da još pre sastanka EU predlože formiranje „Fiskalne unije“, izvan postojećih ugovora EU. Takva „Fiskalna unija“ najpre bi bila vrsta međunarodno-pravnog ugovora između 17 država evro-zone, koji bi se kasnije preneo u EU-ugovore. O tim planovima piše više berlinskih listova, ali nemačka savezna vlada ih još uvek demantuje.

O finalnom planu za spas evro-zone šefovi država i vlada Evropske unije trebalo bi da razgovaraju tokom nekoliko sastanaka u četvrtak i petak (8. i 9.11.) u Briselu. Na jednom ili više sastanaka prisustvovaće i šefica MMF-a, Kristina Lagard, saopštile su diplomate u Briselu. Britanski list „Fajnenšel tajms“ u sredu (30.11.) piše da se velike firme EU već pripremaju na kraj monetarne unije, kao i na to da će više država da napusti Evropsku zajednicu. To ne bi trebalo mnogo da čudi, zato što su Angela Merkel i Nikola Sarkozi još pre mesec dana pominjali mogućnost isključenja Grčke iz evro-zone, u slučaju da bi se time spasile sve preostale zemlje.

Autori: Bernd Rigert / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković