Novi pregovori o Kosovu?

Dojče vele: U Skupštini Srbije nastavljate konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka oko usaglašavanja teksta rezolucije o Kosovu i Metohiji. Dokle se sitiglo u tim razgovorima i da li je nekakav dogovor na pomolu?

Goran Bogdanović: Naša politika i ukupni odnos prema Kosovu i Metohiji trebalo bi da bude tačka okupljanja, slaganja i dogovaranja, poštujući pri tome programske razlike pojedinih partija kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Upravo je naš interes da na tom pitanju okupimo što širi front, pre svega poslaničkih grupa. Ja očekujem da ćemo na ovim konsultacijama dobiti konkretne predloge svih poslaničkih grupa i da će doći do usaglašavanja stava oko KiM. Smatram da ova rezolucija ne bi trebalo da bude rezolucija jedne partije ili kolicije ili ministarstva. Zato smo i povukli Vladin predlog rezolucije. Želja nam je da se uspostavi što širi konsenzus oko pitanja Kosava i Metonije, jer je to, pored evrointegracija, nacionalno pitanje broj jedan.

U Parlamentu Srbije, između radikala i narodnjaka sa jedne i LDP-a sa druge strane, postoji velika razlika u viđenju nastavka državne politike prema Kosovu i Metohiji. Da li se ti stavovi mogu ikako pomiriti?

Postoji zajednička potreba ze realizmom i pragmatizmom, pogotovo u kontekstu novih međunarodnih okolnosti. Razlike imeđu radikala i LDP takođe postoje i postojaće. Ali, na nama nije da mirimo njihove stavove, već da postignemo ako ne jedinstven onda većinski pristup ovoj rezoluciji.

Nema kontakata sa Vladom Kosova i Euleksom

Ovo nije prva rezolucija o Kosovu i Metohiji koja se usvaja u Skupštini Srbije. Srbi sa tog područja međutim kažu da oni nemaju mnogo koristi od ''visoke politike'', i da je potrebno da se neko pozabavi njihovim svakodnevnim problemima. Šta se konkretno čini po tom pitanju?

Ministarstvo za KiM ima za cilj da se bavi svakodnevnim problemima Srba na terenu. Zato se i koordinacioni centar spustio u Gračanicu. Do kraja ovog meseca ili najkasnije početkom sledećeg, mi ćemo otvoriti kancelarije u svim delovima Kosova i Metohije gde žive Srbi, i time postati istinski servis građana. Mi koji dole živimo, a tamo živimo i ja i moja porodica, tražimo rešenja i u razgovorima sa predstavnicima UNMIK-a, kao legitimnim organom međunarodne zajednice.

Pominjete saradnju sa UNMIK-om. Kako ste zadovoljni tom saradnjom i da li postoje kontakti sa EULEKS-om?

Sa EULEKS-om nemamo nikavu saradnju, i on je za nas neprihvatljiv dokle god ne dobije legitimitet kroz SB UN i saglasnost države Srbije. Sa druge strane, sa UNMIK-om smo intenzivirali razgovore, i on kao legitimni organ međunarodne zajednice, uz saradnju sa Srbima na terenu, može da rešava svakodnevne probleme srpske zajednice na području Kosova i Metohije. Ta saradnja je intenzivirana ne bi li se srpska zajednica na KiM ojačala u ekonomskom smislu, ne bi li se pojačao povratak, te kako bi srpske sredine na tom području zaista postale kulturni i duhovni centri.

Da li imate bilo kakvih kontakata sa Vladom Kosova, recimo sa njihovim Ministarstvom za povratak?

Nemamo nikakve kontakte i iluzorno bi bilo očekivati da imamo saradnju sa Vladom ili Skupštinom koja nam otima deo teritorije i proglašava jednostranu nezavisnost, koja je za nas apsolutno neprihvatljiva. Takav nasilnički akt nikada nećemo prihvatiti. Jesmo za razgovore i kompromise, ali ne i za takve jednostrane akte kao što ih je povukla administracija u Prištini. Mi činimo sve napore da pomognemo Srbima na trenu. Oni mogu doći u iskušenje da se iz nužde ili zbog neke teške situacije obrate tamošnjim privremenim institucijama, ali to ne znači i da priznaju nezavisnost KiM.

Mnogo toga zavisi od velikih sila

Predsednik Srbije se nalazi u sedištu Ujedinjenih nacija gde zastupa inicijativu Srbije da Međunarodni sud pravde oceni legalnost nezavisnosti Kosova. Kakva su Vaša očekivanja po tom pitanju?

Očekuje nas težak posao u Generalnoj skupštini UN. Deo tog posla smo unošenjem te rezolucije u dnevni red obavili, ali glavni deo tog posla nas tek čeka. Verujem da će rezolucija proći i da ćemo poslati jasnu poruku svim zemljama koje su priznale KiM da su možda napravile pogrešan korak. Poslaćemo i poruku da smo mi spremni na dalje pregovore. Ono što se dešavalo poslednjih godinu-dve to nisu bili pregovori. Mi očekujemo prave razgovore gde će i jedna i druga strana dobiti nešto, a ne jedna sve, a druga ništa.

Dakle, mislite da bi, u slučaju pozitivnog ishoda po Srbiju, pred Međunarodnim sudom, moglo doći do novih pregovora srpske i kosovske strane?

Mi se nadamo da će doći do ponovnih pregovora. Svesni smo da će i to biti teško, ali mi imamo naš cilj i interes. Kakav će rezultat na kraju biti zavisi i od nas, ali i od međunarodnih okolnosti. Argumenti jesu na našoj strani, ali se događa da argumenti ne znače ništa, i da prevlada sila i lobiranje. Nas u tim razgovorima interesuje status, kao i tehnička pitanja i životni problemi. Među Srbima i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji prisutan je strah, nepoverenje kako u privremene institucije, tako i u drugu, brojčano veću, etničku zajednicu. Postavlja se pitanje kako povratiti poverenje, kako institucije učiniti dostupnim svima. Vi sada na KiM imate više etničkih zajednica koje su ugrožene i iz tog razloga mora se postići kompromis, kako se niko ne bi osećao ugroženim ili kao da mu je nešto nametnuto. To je naš cilj i mi činimo ogromne napore da dođemo do toga, ali dosta zavisi od stava međunarodne zajednice i velikih sila: Brisela, Moskve i Vašingtona.

Šta ukoliko inicijativa Srbije prođe Generalnu skupštinu UN, ali se Međunarodni sud pravde kasnije negativno izrazi. Postoji li neki plan ''B''?

Mi smo spremni za svaku situaciju, ali ja prosto ne mogu da verujem da nećemo dobiti pozitivno mišljenje. Pogotovo što je prekršeno međunarodno pravo, Rezolucija 1244, završni Helsinški akt. Naši argumenti su istiniti i jaki. Videćemo kako će se stvari odvijati, ali najbitnije je da mi ne odustajemo od našeg Kosova i Metohije.