1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Novi sukobi u Siriji

Saša Bojić20. septembar 2016.

Situacija u Siriji je i dalje nepregledna. Primirje koje su dogovorili SAD i Rusija je prekršeno, a napadnut je i jedan humanitarni konvoj. UN i Crveni polumesec nakon toga su stopirali dostavljanje humanitarne pomoći.

https://p.dw.com/p/1K5MD
Syrien Angriff auf Hilfskonvoi
Foto: Getty Images/AFP/O. Haj Kadour

Obustava vatre u Siriji koju su 10. septembra dogovorili ministri spoljnih poslova SAD Džon Keri i Rusije Sergej Lavrov, prekinuta je juče (19.9) kada je vrhovna komanda Sirijske armije saopštila da se „terorističke grupe ne pridržavaju nijedne stavke dogovora“. Tako su nastavljene borbe, posebno u provinciji Alep i istoimenom gradu. U tim borbama je, prema izveštajima ruske novinske agencije RIA, vladine snage, uz podršku ruske avijacije, ubijeno 40 pobunjenika. Agencija TASS, pozivajući se na izvore u ruskom Ministarstvu odbrane, javila je i da su na jugu grada sirijske snage ubile oko sto pripadnika terorističke grupe Front Fatah-al-Šama. Borbe su nastavljene i tokom protekle noći, a jedan korespondent novinske agencije AFP preneo je da su žestoki okršaji do jutarnjih sati trajali i u istočnim delovima sirijske prestonice Damaska. Ista agencija javlja i o borbama u gradovima Talbisu i Salkinu.

Ne zna se ko je gađao konvoj?

Sve agencije psu renele i da je tokom noći, severozapadno od Alepa, gađan i jedan humanitarni konvoj Ujedinjenih nacija i sirijsko-arapskog Crvenog polumeseca, te da je tom prilikom ponigulo najmanje 12 ljudi među kojima su i pomagači, kao i da je uništeno 18 od 32 mnogo kamiona. UN su saopštile i da je u napadu teško oštećena i jedna klinika Crvenog polumeseca, te da je pogođeno i jedno skladište. Svaka od strana koja učestvuje u sukobu poriče svoju odgovornost i optužuje svoje protivnike za ovaj napad. Tako je jedan neimenovani predstavnik američke vlade izjavio da „samo Rusija ili sirijski režim“ mogu stajati iza napada. Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina Dmitri Peskov rekao je da su „to optužbe bez dokaza“ i da Rusija trenutno ispituje informacije o tom incidentu.

„Žaljenje“ Australije

Ujedinjene nacije najoštrije su osudile napad na humanitarni konvoj. Koordinator UN za humanitarnu pomoć Stiven O'Brajen rekao je da je konvoj prevozio sredstva humanitarne pomoći za 78.000 ljudi, te da je, ako je napad bio nameran, reč o „ratnom zločinu“.

Primirje koje su bili dogovorili Džon Keri i Sergej Lavrov su još 17. septembra prekršile SAD koje su u mestu Deir Ezor izvele napad na sirijsku vojsku i tom prilikom ubile više desetina vojnika. Sirijska novinska agencija AMN prenela je da je u napadu bilo 80 mrtvih. Zanimljivo je da su u napadu učestvovali i australijski avioni i da je posle njega australijsko Ministarstvo odbrane članovima porodica poginulih praktično uputilo izvinjenje i izraze saučešća. U tekstu saopštenja piše da su australijski piloti učestvovali u akciji verujući da gađaju položaje terorističke organizacije IS, te da Australija nikada ne bi namerno za cilj uzela neku poznatu vojnu jedinicu sirijske armije ili podržala „Daeš“ (IS).

Turska intervencija velikih razmera?

Agencija Blumberg prenosi da Turska namerava da izvede „dosad najveću vojnu intervenciju u svojoj istoriji“ sračunatu na uspostavljanje bezbednosne zone veličine 5000 kvadratnih kilometara na severu Sirije. Agencija citira ihata Alija Ozdžana iz fondacije za ekonomska i politička istraživanja iz Ankare, rečima da bi „Turska, za ostvarenje tog cilja, trebalo da prebaci hiljade vojnika u Siriju, čime bi porasla i opasnost od konfrontacije sa sirijskom armijom“.

U međuvremenu je predsednik nemačkog Saveznog kriminalističkog ureda Holger Minh upozorio na opasnost od povratnika iz Sirije. On je te ljude okarakterisao kao „bezbednosni rizik“, rekavši da su oni „višestruko ekstremno radikalizovali, vojno obučeni i ogrubeli u ratnim dejstvima“. Magazin Velt am zontag je preneo da su iz Sirije i Iraka Interpolu prosleđeni podaci o brojevima pasoša koji se se našli u rukama mogućih terorista, te da se u računarskom sistemu Interpola nalazi oko 5000 sirijskih i 250.000 iračkih pasoša. Dodaje se da su najmanje dvojica terorista koji su u novembru 2015. izveli napade u Parizu imali takve pasoše kako bi mogli da doputuju u Evropu kao izbeglice.