Novi ustav CG bolji od prethodnog?

Novi ustav odražava duh vremena u kome živimo ali je mogao da bude mnogo bolji da je uvaženo mišljenje struke, saglasni su stručnjaci koje je Dojče velekontaktirao. Domaći stručnjaci nisu bili uključeni u izradu finalne verzije ali je ulogu stručnog korektora imala Venecijanska komisija, čije su preporuke većim delom ispoštovane. Pravno gledano, Crna Gora je dobila čvrst ustav koji je teškopromijeniti. Za Univerzitetskog profesora Đorđa Blažića jedna od spornih odredbi je primena rešanja o jeziku. Ustavom je u službenoj upotrebi ozvaničena upotreba crnogorskog jezika, ali će se koristiti i srpski, bosanski, albanski i hrvatski. Nije prdviđeno, međutim, donošenje posebnog zakona kojim bi se regulisalaprimena ostalih jezika što će stvoriti probleme u praksi, smatra Blažić: “Mislim da se ti problemi već osećaju. Može se destiti da poslanici koji su Srbu traže da se srpski prevede na crnogorski jezik. To je situacija koja ce izazvati praktične probleme jer taj koncept nije završen i definisan do kraja”, kaže Blažić. Rešenje kojim se otišlo korak unazad u odnosu na ustav iz 1992., saglasni su stručnjaci, je ono koje građanima koji sakupe šest hilljada potpisa zabranjuje pravo da direktno predlažu zakone, već će ubuduće to morati da čine preko poslanika. Time je praktično suspendovana građanska inicijativa i ona sada zavisi od dobre volje poslanika, ukazuju stručnjaci. Mladen Vukčević, bivši predsednik Ustavnog suda ocenjuje da se time sužava neposredno izražana voljagrađana. “Ja ne znam šta je uticalo na to opredeljenje ali bilo što da je u pitanju nemože biti razlog za redukciju suverenosti građana, naroda u ovom delu”,kazao je on. Stručnjaci su saglasni da Ustav sadrži još brojnih nedostataka. Pomenut ćemo samo neke od njih. Ustavom je utvrđenja parlamentarna i civilna kontrola vojske, ali i uvedeno posebno telo Savet odbrane, kga čine predsednici države, vlade i parlamenta ikojim je nepotrebno zadržan princip kolektivne komande i kontrole oružanih snaga. Ističe se i nedefinisanje državne uprave, tako da se normiranje te vrlo bitne grane vlasti sa kojom se građani svakodnevno sreću, ostavlja poslanicimana volju. Kao jedan od nedostataka se navodi i netipičan način imenovanja predsednika Vrhovnog suda, koga predlažu tri predsednika, čega nema u evropskojpraksi. Ističe se i nedefinisanje građanske kontrole rada predsednika i poslanika iako su izabrani voljom naroda.