Novinari - mete špijuniranja

Autor Erih Šmit postao je meta špijuniranja - godinama je praćen. Pri tom, nije bio jedini. Mere koje su protiv njega preduzete, zakonski gledano bile su pod znakom pitanja. U jednom izveštaju komisije Bundestaga zadužene za praćenje rada tajnih službi stoji: špijuniranje novinara predstavlja ozbiljnu povredu slobode štampe. Do tog zaključka došao je i bivši savezni sudija Gerhard Šefer, koji je u svojstvu veštaka sačinio izveštaj. Tajne službe poput BND-a po prirodi stvari ne žele nikome da polažu račune. Međutim, njihov rad podleže parlamentarnoj kontroli dok je za koordinaciju njihovog rada zadužen kancelarov ured. Starešina parlamentarne grupe SPD-a u parlamentarnom odboru, Mihael Hartman, obećava rasvetljavanje slučaja i moguću političku odgovornost zbog ove afere.

„Mi želimo da saznamo da li su i u kojoj meri pretpostavljeni u Saveznoj obaveštajnoj službi ili čak u kancelarovom uredu tolerisali nedopustivo špijuniranje novinara. Ili ga možda čak naredili. Očigledno da se tu mnogo toga gadnog desilo - kada je u pitanju delovanje obaveštajne službe, ali i kada je reč o delovanju nekih od takozvanih novinara.“

Nezakonite metode BND-a

Ovde se pre svega radi o članu 5 Ustava koji garantuje slobodu štampe. Istina BND ima pravo da traži mesta iz kojih „curi“ u sopstvenoj kući, objašnjava član anketnog odbora Helmut Kenigshaus iz redova Liberala. Ali to se mora raditi metodama koje nisu u suprotnosti sa zakonom - čega se BND nije pridržavao: „Ovde su špijunirani ljudi koji evidentno nisu bili opasni po službu. Oni su se prosto u jednom trenutku našli pod sumnjom. Iako je ta sumnja brzo otklonjena, ti ljudi su i dalje bili praćeni. Zadatak štampe je da kritički izveštava. Demokratija živi i od toga što može kritički da izveštava čak i o poslovima tajnih službi.“

Špijuniranje novinara od strane BND je postao povod za svađu između konkurentskih političkih partija. U načelu su svi oni saglasni sa procenom nezavisnog stručnjaka Gerharda Šefera. Veštak je u svom izveštaju objavljenom 2006. došao do zaključka da praćenje ne zadire samo u lična prava pogođenih, već ograničava i slobodu štampe.