Novosadsko-berlinski pioniri savremene muzike

Ideja koja se rodila u Nemačkoj sedamdesetih godina da se kamerni sastavi prošire i napravi orkestar solista, ovih dana se zametnula i u Srbiji. U novoosnovanom Centru za savremenu muziku pri Akademiji umetnosti 80 kompozitora, izvođača, muzikologa i teoretičara muzike iz Srbije, Hrvatske, BiH i Nemačke je tokom prethodnih sedam dana pripremalo koncert koji će večeras (28.8.) od 20 časova izvesti u Kulturnom centru Novi Sad.

Ovaj prvi Ansambl za savremenu muziku u Srbiji nastao je kao rezultat Letnje radionice koju organizovali Centar za savremenu muziku Akademije umetnosti u Novom Sadu, Visoka škola za muziku Hans Ajzler, berlinski Univerzitet umetnosti i Institut za savremenu muziku. „Ideja je da se u Novom Sadu osnuje mesto koje podržava mlade kompozitore i muzičare“, kaže Miloš Tadić, student kompozicije u Berlinu i saradnik Centra (fotografija gore). „Ovde kompozitori uglavnom komponuju za fioku. Njihove kompozicije nikad ne ugledaju svetlost dana i oni nikada ne nauče sami od sebe šta komponuju.“

Tokom sedmodnevne radionice, oni su već imali nekoliko nastupa, od kojih su neki održani i u alternativnim novosadskim klubovima, a sve s ciljem da se pređe preko zidina kulture i pronađu novi slušaoci kojima bi se dopao drugačiji zvuk. „Glavni motiv radionice bila je komunikacija između učesnika, ali i komunikacija s publikom, pa su sve radionice, probe i izvođenja bili otvoreni za javnost i besplatni, što je slučaj i sa večerašnjim koncertom. Vreme je da počnemo da formiramo svoju publiku“, objašnjava Tadić.

Avangarda i mehaničke sirene

Sastavi orkestara koji izvode savremenu muziku uvek su specifični. Od uobičajenih ansambala razlikuju se pre svega po tome što su svi muzičari u stvari solisti i imaju ogromnu odgovornost za svoje deonice u svakom trenutku kompozicije. Sve kompozicije koje će publika imati priliku da čuje na koncertu su premijere, pune novih i drugačijih ideja, kažu učesnici. Neke su pisane u dominantno ekspresionističkom stilu, neke su tradicionalne, neke vrlo eksperimentalne, a u pojedinim se koriste i specijalni efekti i mašine. „To je avangarda, muzika koja želi da redefiniše trajanje, melodiju, ritam i akcenat“, objašnjava Miloš Tadić i demonstrira jednu od mašina koju će koristi na večerašnjem koncertu. „S početka 20. veka se to zvalo jednostavno sirena. To je mehanička, manuelna sirena kakva se koristila i za vreme bombardovanja. Okretanjem ručke čuje se ton koji postaje sve viši i na kraju proizvodi zvuk glasne sirene, koja se koristi u jednoj od kompozicija.“

Među predavačima na programu su se našli i eminentni kompozitori Volfgang Hajniger i Aleksandra Vrebalov, ali i mladi kompozitori čije kompozicije još uvek nisu izvođene. Kompozitorka Mihaela Katranis iz Berlina kaže da je za nju to veliko iskustvo i da joj je zadovoljstvo što ima priliku da radi s muzičarima iz Srbije, za koje smatra da su vrlo talentovani. Njena kompozicija istražuje nove mogućnosti sviranja violončela. „Igrala sam se s instrumentom, istraživala kako radi, kako zvuči. Pokušala sam da izađem iz kutije. Savremene kompozicije se od uobičajenih razlikuju po tome kako se koristi, na primer, picikato ili glisando. Od načina na koji pristupite instrumentu, od toga kako koristite gudalo zavisi i kako ćete redefinisati njegov smisao u savremenoj muzici“, priča kompozitorka.

Virtuozi na okupu

Tadić ističe da ovaj program donosi dobrobit za obe strane, jer je i berlinskim kompozitorima dragocena svaka prilika da rade s ansamblom, ali da je zabrinut što novosadski muzičari sve češće prestaju profesionalno da se bave svojim pozivom. „Naši profesionalni muzičari navikli su da nisu plaćeni za svoje angažmane, ali su prvi koji će uvek reći: 'Da, sviramo!', a sviraju odlično“, priča Tadić i dodaje da će Berlincima sigurno goditi da čuju virtuoznost srpskih muzičara.

Jedna od njih je i mlada i veoma ostvarena harfistkinja Tijana Kozarčić koja će na koncertu izvesti kompoziciju svog vršnjaka Florijana Vesela u nesvakidašnjem sastavu koji čine bas klarinet, harfa, kontrabas i klavir. „Priključila sam se kako bih proširila svoje vidike“, kaže Kozarčićeva. „Ništa slično do sada nisam čula. A radili su ljudi koji znaju šta komponuju, za koje instrumente i kako se to radi. Publika će večeras čuti nešto što će biti prvo svoje vrste i otvoriće im se novi vidici kad shvate da i tako nešto postoji.“

Uvek je najteže krenuti, a ovo je prvi korak da se razvija moderna muzika u Srbiji, slažu se učesnici programa i veruju da će se nakon ovog programa ideje za zajedničku budućnosti dobiti svoje okvire. Miloš Tadić iz Centra za savremenu muziku otkriva i svoju ideju da savremenu muziku popularizuje osnivanjem građanskog hora u Novom Sadu, kako bi pokazao da je muzika pristupačna svima. „To bi bio amaterski građanski hor, kojem bi ljudi mogli da se priključe i bez audicije, a fokus bi bio na tome da se širokom broju ljudi ponudi mogućnost da muziciraju, jer sa takvim iskustvom slušanje muzike postaje potpuno drugačije“, kaže Tadić i dodaje da već postoje planovi da se u Novom Sadu omogući redovan rad Ansambla za savremenu muziku i da će ti planovi biti izvesniji ukoliko centri iz Novog Sada i Berlina nađu i trećeg partnera za potrebe pristupa fondovima Evropske unije. To će biti naredni korak nakon što utihne večerašnji aplauz i virtuozi odu svojim kućama s ušima i srcima punim muzike.