Noć kada su došli tenkovi
20. avgust 2018.
Kolonu tenkova sovjetske armije pratilo je pola miliona vojnika. Oni su u noći sa 20. na 21. avgust 1968, po nalogu Moskve, ugušili Praško proleće. Time je okončan i san da bi u istočnoj Evropi mogao da se uspostavi socijalizam baziran na slobodi – pre svega na slobodi mišljenja.
Novinari su već početkom 1968. počeli da ignorišu cenzuru koju je nametala Komunistička partija ČSSR. To im je dozvolio Aleksandar Dubček, vođa čehoslovačkih komunista. On se zalagao za slobodan i demokratski socijalizam u nadi da im Moskva neće stati na put, posebno zbog toga što su hteli da ostanu deo Istočnog bloka kojim dominira Sovjetski savez.
Ali, strah da bi prašku slobodu mogle da uguše komunističke partije susednih zemalja bivao je sve veći.
Svedok sa fotoaparatom
Fotograf Roland Berauer proveo je noć u izviđačkom šatoru iznad Vltave. „Gledali smo kako su tenkovi prošli pored nas i otišli u centar grada“, seća se 82-godišnjak. On se pridružio izviđačkim novinama koje su mogle slobodno da objavljuju, što je zapravo bio jedan od rezultata Praškog proleća. Redakciju su smestili u jedan šator u kojem su imali pisaće mašine, mašinu za štampanje novina i fotoaparate.
Berauer je javio svojoj grupi o dolasku tenkovu, pa su požurili su da sakriju opremu. „Meni je jedino ostalo da spakujem aparat i odem u grad“. Sa svojim aparatom dokumentovao je dan kada su vojnici zemalja Varšavskog pakta okupirali Prag.
Pred zgradom televizije došlo je do pucnjave. On se sklonio u obližnju farbaru. Sovjetski vojnici su pred ulazom u televiziju pucali na demonstrante. Ubijeno je više od stotinu demonstranata. „Bilo je jezivo“, seća se Beraruer. Nekoliko meseci kasnije, sa čela Komunističke partije skinut je i reformator Aleksandar Dubček.
Nova datoteka državne bezbednosti
Sećanje na taj dan u Češkoj je i danas veoma živo, kaže Ondrej Matejka. On je zamenik direktora Instituta za istraživanje totalitarizma u Pragu, češke inistuticije koja je partner nemačke službe zadužene za dokumenta Štazija. „Ta 1968. i danas izaziva emocionalni šok zbog okupacije. Veoma, veoma snažan utisak ostavlja kako su ljudi tog 21. avgusta i nekoliko dana nakon toga, pružali pasivan otpor i kako su se kao društvo držali zajedno.“
Prerađivanje onog što se dogodilo 1968. za istoričara Matejka ni danas nije izgubilo na značaju. Posebno zbog toga što se konstantno pojavljuju novi dokumenti kako nekadašnje Državne bezbednosti ČSSR, tako i dokumenta drugih bratskih socijalističkih država. Te događaje je možda najviše nadgleda Služba državne bezbednosti DDR – Štazi – sakupljala fotografije i dokumenta.
„Po prvi put je zabeleženo da tajna služba jedne prijateljske zemlje daje sebi za pravo da nadzire građane druge zemlje“, kaže berlinski arhivar Oliver Štribing koji je do sada klasifikovao više od hiljadu fotografija. Ali nije se ostalo samo na nadziranju. Naime, tajni agenti DDR su u Pragu služili kao eksperti, a sve tajne službe u Istočnom bloku su naredne dve decenije zdušno radile na očuvanju vladavine komunističkih partija.
Istoričari i u Pragu i u Bratislavi ubeđeni su da da se senke događaja iz 1968. pružaju sve do današnjih dana. Prošle godine otvorena su akta iz kojih se saznalo da je današnji češki premijer, Andrej Babis, od 1982. bio nezvanični saradnik Državne bezbednosti. Protiv tih optužbi on je preduzeo pravne korake, ali njegova tužba protiv istoričara je odbačena.
„Babis stalno ponavlja reč 'laži'“, kaže Petr Pithart, koji je bio premijer češkog dela ČSSR u prelaznoj fazi nakon pada Gvozdene zavese i pripadao najužem krugu oko predsednika Vaclava Havela. Babis je u tadašnjoj Čehoslovačkoj radio u spoljnoj trgovini, a nakon promena, zahvaljujući svojim vezama, ostvario je uspešnu preduzetničku karijeru. Partija tog multimilionera prošle godine je, nakon populističke predizborne kampanje, postala najjača politička snaga u zemlji.
Petr Pithart veruje da će optužbe ipak da naškode Andreju Babisu. „U svakom slučaju, Babis neće biti uspešan premijer“, ubeđen je Pithart. Istoričar Ondrej Matejka pak na sve gleda samokritički i kaže: „To što sada za premijera imamo čoveka koji je bio nezvanični saradnik tajne službe, govori i o tome da mi u poslednjih 30 godina neke stvari nismo odradili.“