Noć veštica kuca na vrata
31. oktobar 2018.
Dok jedni euforično obilaze prodavnice kostima ili puštaju mašti na volju i stvaraju sopstvene modne kreacije, drugi zaključavaju vrata i gase svetlo – da neko ne bi pomislio da su kod kuće. Bliži se Noć veštica.
Mnogi smatraju da je tu reč samo o nekoj novoj, pomodnoj, američkoj izmišljotini, koja s našom, evropskom tradicijom nema ništa zajedničko. U protestantskim delovima Starog kontinenta neki čak strahuju od „kontaminacije“ njihovog Dana protestantizma (31.10.) stranim i nepoželjnim elementima.
Istovremeno, sve je više onih koji sa zadovoljstvom i uz širok osmeh na licu, oblače kostime s motivima mrtvačkih glava i izrezuju bundeve kako bi u njih stavili sveće. O kakvom se to običaju radi? Kako je i kada nastao?
Mnogi su uvereni da Noć veštica potiče iz Amerike, ali to nije tačno. Mišel Dan je istoričarka na univerzitetu Dablin siti u Irskoj. Jedno od njenih polja istraživanja su i irski narodni običaji. „Helovin je bila jedna od četiri najvažnije keltske svetkovine“, objašnjava Danova.
Paganski običaj
Počeci sežu u vreme od pre više od 2.000 godina. Izvorni irski naziv je „Samhain“ i obeležava kalendarski početak zime 1. novembra. Tada je prevladavalo verovanje da u predvečerje svetkovine duhovi hodaju po zemlji, jer se u toj noći briše granica između sveta živih i sveta mrtvih.
„Pre polaska u krevet ljudi su palili u kuhinji vatru i ostavljali jelo na stolu za pretke koji te noći posećuju kuću“, kaže Danova. Zbog toga se i danas Noć veštica obeležava i slavi 31. oktobra.
Samo ime potiče od naziva za veče pre Svih svetih: „All Hallows’ Eve“. Irski migranti su običaj krajem 19. veka doneli i u Sjedinjene Američke Države, gde se proširio i među drugim useljenicima. Odatle je kasnije ponovo uvezen nazad u Evropu.
Oblik druženja komšija
U Sjedinjenim Državama je Noć veštica pre svega neobavezno porodično i komšijsko slavlje. Deca idu od jednih do drugih kućnih vrata i traže slatkiše, a prozori su po pravilu ukrašeni bundevama na kojima su izrezbarena iskežena lica ili su povešeni pauci. „Gomila slatkiša je za šestogodišnje dete ono što je BMW M3 za njegovog četrdesetogodišnjeg oca“, napisao je jedan autor u listu „Luizcil kurijer džornal“ pokušavajući da objasni značenje Noći veštica za američku decu.
Zbog toga je za odrasle pitanje časti da u kući imaju dovoljno slatkiša kada im deca pokucaju na vrata. Uoči Noći veštica, lanci supermarketa nude ogromna pakovanja slatkiša po sniženim cenama. A uz čokolade, bombone ili keks za decu, po pravili se tu nađe i pokoje pivo ili čaša vina za odrasle, spremi se roštilj i ćaska sa komšijama – u SAD je to i oblik druženja u kraju.
Žurka uprkos bombama
Najveća žurka za Nož veštica U Evropi se već godinama organizuje u severnoirskom gradu Deriju. Elizabet Kaningem organizuje tamo muzički festival na kojem će se ove godine po svoj prilici okupiti više od 100.000 ljudi. U gradiću s ukupno 85.000 stanovnika to znači pre svega „planiranje, planiranje i samo planiranje“, kaže kaningemova. Gosti dolaze sa svih strana sveta: iz Kanade, Amerike, Australije. Više od 600 ljudi pomaže u organizaciji, kako bi koncerti i vatromet na kraju prošli bez problema.
A sve je skromno započelo 1985: tokom nereda u Severnoj Irskoj, pub „Doertijev bar“ u Deriju organizovao je na to veče žurku. „Ideja je bila da se ljudima skrene pažnja na nešto drugo, da se zabave“, priča Elizabet Kaningem. Došlo je 50 gostiju, ali je stigla i pretnja da je u pubu postavljena bomba. „Bar je evakuisan, ali su ljudi nastavili da slave – na ulici.“ I tako je nastao festival. „Helovin je ljude u Deriju ponovo međusobno zbližio“, objašnjava Kaningemova.
Plašenje „Made in USA“
To što su i ljudi u Nemačkoj vremenom počeli da 31. oktobra oblače kostime s mrtvačkim glavama i da stavljaju maske zombija, ima pre svega veze s uticajem Holivuda, objašnjava kulturološkinja Monik Šer. „Mi imamo blizak kontakt s američkom popularnom kulturom“, kaže Šerova. A preko filmova i televizijskih serija i Noć veštica potala je popularna.
Monik Šer je rođena u SAD i na univerzitetu u Tibingenu bavi se istraživanjem raznolikosti kultura. Od 1990-ih godina prati kako se Noć veštica sve više slavi i obeležava i u Nemačkoj. Tome pogoduje delimično i kalendar: sledećeg dana, 1. novembra, je praznik Svi sveti, a to je dan kada se u velikom delu Nemačke ne radi.
Ona međutim smatra da način stanovanja u Nemačkoj sprečava da se Noć veštica proširi onako kao u Americi. „U Sjedinjenim Državama se Noć veštica pre svega slavi u predgrađima s porodičnim kućama. Tamo deca mogu da idu od vrata do vrata. Ali u Nemačkoj većina porodica tako ne stanuje.“
Uvoz i izvoz običaja
Nemačkim poklonicima Noći veštica pre svega je do zabave, uz neke elemente zastrašivanja i horora, kaže Monika Šer. Tu dominiraju mrtvačke glave, veštice i duhovi, frankenštajni i zombiji. Za razliku od toga, u Americi je glavno: nekako se prerušiti. Noć veštica je tamo neka vrsta zamene za karneval, koji u SAD ne poznaju.
Uvoz nekih oblika slavlja nije nikakav poseban fenomen i ne odvija se samo u jednom smeru. Tako recimo i nemački način slavljenja Božića u sebi ujedinjuje različite običaje iz različitih zemalja. A s druge strane, nemački običaji, poput božićne jelke ili Oktoberfesta, izvoze se u druge zemlje.
(dpa)