Nuklearni izazovi

Dve supersile iz nekadašnjeg hladnog rata i dalje poseduju ogromne zalihe nuklearnog oružja. Ti arsenali im više nisu potrebni za međusobno zastrašivanje, ali njihovo održavanje i čuvanje su skupi, modernizacija još skuplja. Već iz tog razloga dve strane su zainteresovane da što pre smanje zalihe.

Posao za sledeće generacije

Naravno, rezultat sadašnjih pregovora sigurno neće biti svet bez nuklearnog oružja o kome je američki predsednik govorio na sastanku na vrhu NATO. To je posao za sledeće generacije. Međutim, svakako je dobro što je poraslo poverenje između SAD i Rusije i što su počeli ozbiljni politički razgovori uprkos trenutnim sporovima Rusije i NATO.

Američki antiraketni štit biće veliki problem u pregovorima, koji će potrajati i čiji bi rezultat trebalo da bude novi sporazum o ograničavanju strateškog oružja – sadašnji ističe krajem godine. Američki predsednik sada mora hitno da nađe način da privoli svet i Moskvu da prihvate antiraketni štit koji je odobrio još predsednik Klinton. U razgovorima koji počinju Rusi će sigurno imati cenu za to.

SAD i Rusija na potezu

Gotovo važnije od smanjivanja nuklearnih arsenala supersila jeste kako sprečiti širenje nuklearnog oružja, materijala koji se može koristiti za njegovu proizvodnju ili pravljenje takozvane prljave bombe i znanja o tome. Opasnost da se neka od takozvanih neuračunljivih zemalja ili čak teroristička grupa domognu nuklearnog oružja veća je od opasnosti da neka od supersila to oružje upotrebi. SAD i Rusija u sopstvenom ineteresu moraju zajedničkim snagama sprečiti da Iran ili Severna Koreja naprave nuklearnu bombu, da je Indija, Pakistan ili Izrael upotrebe ili da je čak Osama bin Laden i njegove pristalice nabave. To je pravi nuklearni izazov u godinama koje dolaze.

Autor: Bernd Rigert

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović