Očekivanja Beograda od misije SB UN-a

Srpska strana naglašava da standardi koje je predvidela mejdunarodna zajednica nisu ispunjeni, da Srbi na Kosovu i dalje žive u ponižavajucim uslovima i da im je bezbednost dramaticno ugrožena. Beograd takode navodi da nema željenog povratka visse od 200.000 srpskih izbeglica, naglašavajuchi da je samo Prištinu nakon povlacenja srpskih snaga moralo na napusti njih oko 40.000. Izbeglicke organizacije i srpski lideri sa severa Kosova najavili suda che na administrativnu granicu dovesti hiljade raseljenih koji ne mogu da se vrate svijim kucama.

Raseljeni na put krecu vech tokom noci, a u cetvrtak pre podne se okupljaju u mestu Jarinje. Njihov cilj je da tu sacekaju dolazak misije Saveta bezbednosti kako bi joj ukazali na težak položaj u kome se nalaze. Koordinator pregovaracog tima Beograda Slobodan Samardžic kaže da srpska vlada ne ucestvuje u organizaciji ovog skupa, ali istice da je povratak na kome insistiraju raseljeni njihovo ljudsko pravo za cije je ostvarivanje odgovoran UNMIK. On je naveo da je Beograd tražio izmene plana posete misije Saveta bezbednosti, kako bi se njeni clanovi sastali sa što više ljudi i obišli srpske enklave, ali da vecina tih zahteva nije prihvacena.

Uprkos svemu, Samardžich je optimista. Kao i premijer Vojilsav Kštunica, on smatra da ce dolazak misije Saveta bezbednosti osnaciti prekid blokade procesa rešavanja statusa Kosova i da ce poceti nova faza tokom koje bi se došlo do kompromisa. Pitanje je, medutim, koliko je realno ocekivati da se za samo dva dana, koliko ce misija fakticki provesti na Kosovu, dogodi radikalan obrt.

Kljucni oslonac Srbije u pokušaju da isposluje obnavljanje pregovora o Kosovu je Rusija, na ciju inicijativu je misija Saveta bezbednosti i organizovana. Od Rusije se ocekuje da u Savetu bezbednosti spreci usvajanje rešanja za Kosovo koje bi bilo zasnovano na planu specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, odnosno na ideji onadgledanoj nezavisnosti za pokrajinu.

D. Janjic