Očekivanja i stvarnost

Sve tri države nastale su raspadom bivšeg Sovjetskog Saveza, a 2004. godine postale su članice Evropske unije. Iza impresivnog ekomonskog rasta i transformacije njihovih prestonica iz sivih gradova u turističke atrakcije, nalazi se svet teškog života za veliki deo stanovništva.

Potezi očajnika

Penzioneri se bore da prežive, zdravstvene ustanove su siromašne, a broj slučajeva tuberkuloze, bolesti često povezivane sa siromaštvom, daleko je iznad proseka EU, izveštava agnecija Rojters. Desetine hiljada Litvanaca i Letonaca emigriralo je u potrazi za većim platama i boljim životom. Mnogi su, nažalost, potražili "konačni" izlaz. Samoubistva su naročito česta u ruralnim zajednicama, gde je nezaposlenost porasla posle raspada sovjetske ere kolhoza.

Stručnjaci kažu da ljudima nedostaju obrazovanje i profesionalne sposobnosti, ili su suviše stari da se prilagode novoj stvarnosti, a država je premalo uložila da im pomogne. Na primer, drvoseča Darijus Linkevicijus, njegova supruga i troje dece žive u kući koja je nekad bila osnovna škola.

Hrana glavni problem

Zgradi je preko potrebno renoviranje, a kada je napolju hladno, unutra se prave ledenice. Imaju jednu veliku sobu i malu kuhinju sa šporetom. Linkevicijus mesečno zaradi 800 litvanskih lita (365 dolara) sekući drva. "Glava će mi eksplodirati. Svako jutro kada se probudim moram da razmišljam gde da nađem hleb, gde da nađem krompir, kako da prehranim decu", priča 29-godišnja Darijusova žena Irena. Linkevicijus kaže da razume ljude kojima samoubistvo izgleda kao rešenje za sve probleme: "Nema te više i nema problema", kaže rezignirano.

Stručnjaci očekuju da će se broj samoubistava u Litvaniji postepeno smanjivati kada se osete dobrobiti ekonomskog rasta. "Bolji socijalni uslovi dovešće do manje samoubistava. Neki ljudi danas žive u takvom siromaštvu, da i ne pomišljaju da mogu da pobegnu odatle. To je velika društvena kriza", kaže predsednik udruženja koje se bavi problemom samoubistva, Alvidas Navickas.